„Ловци бисера“
Била је потпуно у праву Исидора Секулић када је у својим „Есејима“ констатовала да Код даровитих Руса изузетно су јаке моћи интерпретативне. Савршено играју неки карактер на сцени, савршено играју неки симбол у балету; савршено рецитују поезију; савршено ћуте неку паузу у драми, савршено свирају Шопена, онако како би се он сам свирао, савршено ридају у кајању као прави грешници, савршено се моле богу као прави свеци. Интерпретира ствар онај који уме изнутра да види, са њеним скривеностима да је симболише. Рус глуми ли, игра ли, пева, свира, диригује, рецитује, ослобађа се неко време од своје личне супстанце. Он алхемички тајанствено лута из облика у облик, из смисла у смисао. Он изгуби личност. Он битише неко време без функције, времена и узрочности. То су нам и овом приликом потврдили уметници из Санкт Петербурга гостујући у Београду поводом 150 година Народног позоришта и 20 година Опере и Театра Мадленианум са операма „Ловци бисера“ и „Фауст“. На сцени нашег националног театра извели су бајковиту Бизеову оперу на савршеном француском језику, акумулирајући савршености и кроз крајње речити говор са сцене . Не зна се шта је боље, шта упечатљивије; из наше „оркестарске рупе“ чули су се најумилнији лирски звуци, предивна piana, саосећајне ноте које су живо учествовале са свим догађајима на сцени. А на бини – све сами лауреати међународних такмичења: Владислав Мазанкин, Јевгенија Кривченко, Алексеј Пашијев, Антон Морозов, уз (само) петнаестак хорских певача који су и сјајни играчи, лепо грађени, разиграни, у дивним костимима (из скромног програма нисмо сазнали имена сценографа и костимографа који су такође савршено допринели дочаравању ове оперске бајке) али смо сазнали да су чак три редитељке обликовале овај егзотични сиже: Татјана Карпачова, Наталија Черникова и Дарија Модзалевска. Диригент Максим Ваљков извукао је максимум речитости из ове француске партитуре која је као и сва дела од Лилијевих опера укључила и балет, а бајковитошћу „објаснила“ на најбољи начин толике предивне рузске скаске које су иницирале Римског-Корсакова да их оживи и преточи у оперско рухо. Уметнички руководилац Театра Јуриј Александров пратио је предтставу „ни да трепне“, концентрисано, као да је види и чује први пут и племенитим речима пријатељства на крају поздравио одушевљену београдску публику . А Хектор Берлиоз поздравио је „Ловце бисера“ речима: „Партитура ове опере заиста је успела. Она савдржи знатан број експресивних делова пуних ватре и богате колоратуре... Партитура ове опере у највећој мери служи на част господину Бизеу, који ће морати да буде прихваћен као композитор упркос његовом ретком таленту пијанисте“.
