49. Meђународно такмичење Музичке омладине
Посета старе даме Својеврстан увод у овогодишње Такмичење Музичке омладине био је концерт „краљице клавира“ грузијске пијанисткиње Елизабет Леонскаје, која је такорећи право из авиона села за наш нови Стенвеј и извела захтеван, богат и стилски веома разуђен програм који је ишао од предивне Моцартове Сонате у Бе-дуру KV 333 до Прве сонате Албана Берга, преко широке четвороставачне Шубертове Сонате у Де-дуру D-850. У обиљу те сонатне лепоте сјајно водећи форму која је и сама меандрирала кроз стилске правце класике, романтизма и XX века. Интерпретирала је и Шуманове Симфонијске етиде опус 13 које су заправо варијације на једноставну тему коју је композитор добио од оца Ернестине Фрикен, а коју је он преобратио кроз сопствену пребогату уметничку стварност, поигравајући се облицима марша, ноктурна, канона, скерца, преламајући их у готово симфонијско рухо своје креативности. И ту је Леонскаја представила различитост њихових карактера, али без оног сјаја пијанистичке речитости која за собом оставља блистав траг (какав је оставио својевремено Иво Погорелић)!
Жири (Еуген Инђић, Наташа Вељковић) Сличан утисак крајњег професионализма али без опчињености публике поновио се пар дана касније на Свечаности отварања Међународног такмичења Музичке омладине са Симфонијским оркестром РТС и диригентом Бојаном Суђићем када је Еуген Инђић, који је рођен у Београду, мада у биографији наводи да је „француско-амерички пијаниста руског порекла“ интерпретирао Брамсов четвороставачни Други концерт у Бе-дуру опус 83, са епском реториком али без сјаја, чак и без врцавих одбљесака мађарског фолклора у финалном ставу! Од чланова жирија представила се у финалној вечери проглашења победника Наташа Вељковић која је уз Камерни оркестар Музикон свирала Девети Моцартов клавирски концерт у Ес-дуру KV 271, показујући да је доиста најбољи преносилац Моцартових идеја на свету, свирајући (као и увек) заносно, страсно, прштаво, незаборавно, задржавајући шарм, чаролију и непоновљиву нежност његове пијанистичке палете. Остале чланове жирија нисмо имали прилике да чујемо, само њихове одлуке које су нас све (односно оно мало публике која је пратила такмичење) најблаже речено изненадило (да не кажем забезекнуло)! Једини жири који сам запамтила са ових 49 такмичења а који је праведно доносио награде био је претпрошлогодишњи (када су се такмичили флаутисти) и који није судио „ни по бабу ни по стричевима“. Сваки од чланова представио се и сам какав је свирач; ако си позван да оцењујеш друге покажи и сам шта знаш и докле твоја извођачка уметност досеже.
Билтени Излазили су са много не само словних грешака! Сви памтимо да је Такмичење 1999. године било прекинуто „силом ратних околности“ (тако уосталом стоји и у програмској књижици). Објављено је да је ово јубиларно десето такмичење – а није него је било девето, јер је бомбардовање прекинуло Такмичење 1999. године!
Такмичари у првој етапи Приступило је 26 учесника из 11 земаља! Њихова старост ишла је од прага пунолетства до првих година начете четврте деценије. Четворо од њих одустали су у току прве етапе такмичења (ваљда суочени са високим извођачким нивоима својих конкурената), а двојицу је искључио жири – вероватно по принципу да треба елиминисати фаворите како не би угрозили оне мање талентоване од њих. То се догодило једином такмичару из Италије, зрелом 28-годишњем Тицијану Росетију са редним бројем 13 (!?), кога је жири прекинуо због прекорачења минутаже; после рекоше да је (непотребно) свирао репетицију експозиције у Хајдновој Сонати у Ес-дуру, али ју је свирао зрело и осмишљено, са трећим ставом у коме је прштало као у буфи и са чудесно озвученим силама мрака у Равеловом „Скарбу“ из циклуса „Гаспар у ноћи“. Рекоше да је променио Бахов Прелудијум и фугу цис-молом (уместо најављеног Цис-дура). Кандидат је био толико збуњен да је готово промашио врата излаза, а можда је и жири огладнео јер је такмичар наступио од 13.30 до 14 часова! Права је штета што се у другу етапу није пробио Минјун Ким, 25-годишњи пијаниста из Јужне Кореје који је свирао поливалетно, стилски чисто и изражајно у свакој ноти. Посебно сам запамтила Листову Трансценденталну етиду „Дивљи лов(ац)“, коју је свирао олујно и моћно са правом мушком акордиком!
Конкурсна композиција По избору селектора овогодишњег Такмичења Дубравке Јовичић и Еугена Инђића конкурсна композиција била су Три прелида нашег академика Душана Радића, које смо чули у двадесетак различитих виђења! Како би био пресрећан композитор Радић да је могао да их чује овако маштовито доживљене и оживљене! Једном приликом ми је рекао како је дубоко несрећан што се његова музика не изводи, што стоји у фијоци а не на подијуму! Сада, када је стигла на бину „Коларца“ нису дошли да је чују чак ни Радићеви синови, а обојица су музичари! Да не говорим о толиким нашим ученицима и студентима клавира, који су долазили само да подрже своје другаре, али не и да чују како се свира на другом крају света, шта то имају да покажу ђаци из непознатих класа. Свако такмичење губи смисао ако се НЕ СЛУША, коме се свира уопште. Извођачи траже публику и мора да су се лоше осећали ти вредни ентузијасти из Кине, Јапана и Кореје, који су превалили пола земљине кугле и уложили месеце и године учења а свирали пред десетак посетилаца! Награду за најбоље извођење задате композиције добила је Сања Бизјак! И на првом такмичењу пијаниста 1972. године, када је победила Рускиња Елена Кузнецова, задата композиција била је Радићева „Sonata lesta“. Интересантно је да је Виктор Радић чуо ово дело још у детињствцу јер га је његова бака свирала на дипломском испиту на Академији, а Сања раније није чула ниједну Радићеву композицију, с обзиром да од 12. године живи у Паризу.
II етапа и финалисти У II етапу пробило се десеторо такмичара! Највише ме је ражалостило што су опет ради прекорачења времена елиминисали Андрију Јововића 21-годишњег учесника из Црне Горе, који је имао шта да каже и у првој и у другој етапи, свирајући карактер дела и епохе, поетично и маестрално, са фином прсном техником, рафинираним тушпеом, дугим и речитим градацијама! Запамтићу његову интерпретацију Прве Шопенове баладе у ге-молуопус 23 – као једно од најпоетичнијих тренутака са овог такмичења. И најзад – финалисти! Отпало је толико наших одличних потенцијалних уметника: Вук Божиловић, кога ћу запамтити по сјајном доживљају Прокофјева, кога је свирао и у I и у II етапи; Даницу Дујаковић памтићу по енормној музикалности и сјајном вођењу сонатне форме код Хајдна, Бетовена, Шумана и Берга; Јовану Косановић, која је изванредно оживела и Моцартове Варијације на Глукову тему и још речитије Варијације у бе-молу опус 3 Шимановског (које је са много мање интерпретативног жара протумачила њена пољска колегиница Марта Чех)!
Победници У финале је ушло само петоро такмичара – не знам зашто јер су сви кандидати били одлични. На зачељу се нашао Корејац Хојел Ли, који је од прве етапе засенио потпуно фасцинантним техничким умећем, како кроз „Исламеј“ Балакирева и, још више, преко Бетовенове „Апасионате“ у еф-молу опус 57, које је свирао ватрено, страствено, романтично у свакој ноти. На IV месту нашао се Новосађанин Виктор Радић, који је у више наврата представљао београдски Факултет музичке уметности, који има и музички педигре, који је са астралним просветљењем интерпретирао III Радићев Прелид и осетио Бетовенове филозофско-фантастичне дамаре у Сонати у Ес-дуру опус 27 број 1. Изванредно је ушао и у разнолике личности из Шумановог Карневала опус 9 (Еузебијуса, Флорестана, Кјарине, Шопена...). Трећу награду добила је „светска а наша“ Сања Бизјак свирајући раскошним галским тушеом у огромном аутентично постављеном стилском дијапазону, од барокних страница Бахове реторике до најсавременијих Американца пољског порекла настањеног у Брислу Режевског који је користио (исто што и Милојевић пола века пре њега у „Ритмичким гримасама“) свирањње од зглоба шаке до лакта. Другонаграђеној и најмлађој 19-годишњој учесници из Кине Јонгђиу Лиу, којој доиста „скидам капу“ (како је то учинио и Шуман када је први пут чуо Шопена), која свира технички бурно, са детињом радошћу музицирања, која је незаборавно интерпретирала Листову „La Campanellu“, a и све остале нумере (Бетовенову Сонату опус 110, Брамсове Паганини Варијације, Равелов „Валцер“). Највеће изненађење такмичења је додела победничке ленте Пољакињи Марти Чех, која је бледуњаво и равно одсвирала чак и Бетовенову Сонату опус 111 и Брамсов Први клавирски концерт!
