Изван оквира абецеде уметничке музике
Квартет саксофона ,,Quattro Temperamenti ,, чине четворица саксофониста Академије уметности у Новом Саду, у класи Гордана Тудора: Срђан Пауновић – сопран саксофон, Никола Мацура – алт саксофон, Ловро Ливајић – тенор саксофон и Филип Орловић – баритон саксофон. Ансамбл је основан у октобру 2014. године. Од њиховог оснивања, остварили су низ целовечерњих концерата широм Србије и у иностранству, као и титулу лауреата у дисциплини камерне музике на такмичењу „Даворин Јенко“ у Београду 2015. године. Чланови квартета велику пажњу придају промовисању савремене музике, а посебно место на њиховим репертоарима заузимају млади, домаћи композитори. Након веома успешног концерта 25. септембра у Крагујевцу, имали смо прилику да попричамо са извођачима и упознамо њихова четири темпермента.
Да ли је ансамбл оформљен на Вашу или на иницијативу професора камерне музике? То је врло занимљиво питање, јер се увек препиремо око тога са професорком камерне музике. Рецимо да су идеје потекле паралелно од наше професорке камерне музике и професора саксофона, као и од нас. Сви смо хтели да се једном деси квартет саксофона на Академији уметности у Новом Саду. Након што су се све звезде поклопиле, настали смо ми - као ансамбл.
Како сте се одлучили за назив ансамбла? Желели смо да се бавимо домаћом музиком и да покушамо да стимулишемо домаће композиторе да пишу за овакав састав. Било нам је занимљиво да назив ансамбла буде и наслов прве српске композиције за квартет саксофона, што је композиција ,,Quattro Temperamenti,, композитора Ивана Бркљачића, коју сте имали прилике да чујете вечерас.
Да ли темпераменти које представљате у композицији репрезентују и ваше? Не, не! Само глумимо.
Колико су дела савремених композитора заступљена на вашем репертоару? Дела српских композитора су веома заступљена, али се трудимо да изводимо и дела страних аутора. Заправо, немамо пуно избора јер нема толико класичне литературе писане оригинално за наш састав. Настојимо да некако одржимо баланс између стандарда који су за саксофон настали око педесетих година прошлог века и модерних композиција. Углавном размишљамо о програму. Желимо да наш програм на концертима има свој драматичан развој, да направимо неку кулминацију, у чему нам доста помаже савремена музика.
Одакле потиче афинитет за савремену музику код вас? Мислим да ћемо се сва четворица сложити да интересовање потиче од нашег професора саксофона, Гордана Тудора.
Која је најчешћа реакција публике коју добијате, знајући за предрасуде које се односе на савремену музику? Понекад нас питају да ли смо баш морали то да свирамо, на шта ми одговоримо: „Морали смо, јер неко напокон треба нешто да промени у вези уметничке музике“. Инсистира се на строгој традицији и на абецеди музике, што подразумева Баха, Моцарта и Шуберта. Ми сматрамо да суштина концерта није да одете и чујете нешто што сте већ слушали неколико пута. Суштина доласка на наш концерт би била да чујете нешто што само ми свирамо и можемо да представимо. Рецимо, када идемо на фестивал савремене музике интерпретирамо искључиво савремену музику и настојимо да то буде што „луђе“. Када смо били у Загребу и премијерно изводили дела, нисмо имали никакве границе, док смо на првом наступу у Крагујевцу ипак избалансирали програм, у жељи да прикажемо све квалитете и могућности овог ансамбла.
Да ли на одабир програма утиче публика или сте доследни себи? Не можемо рећи да се прилагођавамо публици, али нам је стало да нас публика воли. Не желимо причати виц који људи неће разумети.
(Комплетан текст можете прочитати у штампаној верзији ревије)
