Светска концертна сцена младих
Бајројт, град Рихарда Вагнера, чувеног позоришта и оперског фестивала, познат по богатој историјској и културној баштини, сваког лета добија још једну титулу – светске музичке престонице младих. Већ готово седам деценија, сваке године у трајању од месец дана, у овом граду организује се Фестивал младих уметника (Festival junger Künstler Bayreuth). Фестивал је основан 1950. године, под покровитељством чувеног финског композитора Јана Сибелијуса и један је од најдуговечнијих у Европи, будући да се од тада одржава сваке године. У време када је основан, непосредно након завршетка Другог светског рата и успостављања Гвоздене завесе, Фестивал је био својеврсна спона између Блокова, неутрална „територија“ на којој су били добродошли уметници и са Истока и са Запада. Идеја спајања различитих културних и уметничких традиција и искустава задржана је до данашњег дана, па тако Бајројт сваког августа окупља више од четири стотине младих музичара из преко четрдесет земаља света, који учествују у радионицама за симфонијску, камерну, хорску музику, композицију и музички театар, али и друге дисциплине попут фотографије, камере и снимања звука. На челу фестивала, као уметничка и извршна директорка, од 1986. године налази се Сиси Тамер. Жена великог срца, увек расположена за упознавање и дружење са учесницима, али и спремна да им помогне уколико било шта затреба, позната је код сарадника, али и бројних учесника као неко ко се за младе уметнике залаже „и ван своје професионалне обавезе“. Добитница је бројних признања Савезне Републике Немачке и Слободне државе Баварске, као и престижне међународне титуле „Жена Европе“ 1997. године. Кроз едукативни рад са младима, заједно са тимом окупљеним око фестивала, веома се залаже за идеје промовисања интернационалне културне размене и образовања омладине, кроз низ високо квалитетних пројеката и одабира реномираних диригената и едукатора. Тим окупљен око фестивала сачињен је од младих људи из свих крајева света. Радећи у неколико сектора – као асистенти директора, у организацији концерата и догађаја, у канцеларији за уметнички менаџмент, новинарској редакцији или као домаћини иностраним студентима, они преузимају на себе одговорност и стичу увид у то како функционише један велики међународни фестивал. Уз то, стичу и бројна искуства корисна за грађење каријере у будућности, с обзиром на то да су главном у питању студенти менаџмента у култури, туризма, хуманистичких наука, журналистике, студија комуникације, уметности и музике. Како би се они усавршили и упутили у све појединости посла, сваке године за њих се организује курс под називом Степпинг стоне. Програм усавршавања, намењен младим људима који су на почетку своје каријере, али и млађим студентима и средњошколцима, састоји се од низа предавања и радионица, на крају којег сваки учесник добија сертификат. Ове године у организацији били су млади људи из Немачке, Велике Британије, Украјине, Француске, Канаде, Зимбабвеа и других земаља. Сваке године, фестивал има одређени мото. Овогодишњи мото – „Roots to the Future. Reloaded“, због великог успеха и интересовања јавности, заправо је обнова оног из претходне године, а значи да ћемо само упознавањем и разумевањем сопствених корена моћи да се суочимо са туђим и непознатим. Водећи се овом тезом, 68. Фестивал младих уметника отворен је 2. августа 2018. године, наступима низа ансамбала и уметника из различитих крајева света, извођењем композиција које репрезентују културу и традицију подручја са којег долазе. И наша земља имала је представника на овом значајном догађају. Част да наступи на отварању овогодишњег Фестивала младих уметника имао је и Новосадски камерни хор, под руководством диригента Божидара Црњанског. Тако су присутни на свечаном отварању могли да чују, у извођењу овог ансамбла, и композиције које одишу српским мелодијама и ритмовима – познатуи веома интересантну минијатуру „Козар“ Стевана Мокрањца и свиту краљичких песама „Витоладе“ Радомира Петровића. Након свечаног отварања, организована је поворка кроз град. Учесници и организатори, којима су се прикључили и бројни грађани Бајројта, носили су заставе својих земаља, али и разноврсне ударачке инструменте, пиштаљке, прскалице, бакљеи друге реквизите. Чланови ансамбала у поворци су учествовали носећи своје инструменте и спонтано су изводили композиције са репертоара. Шаренило, конфете и сјај те вечери красили бајројтско шеталиште уз реку, а на крају је приређен и свечани ватромет. Фестивал младих уметника по својој концепцији је позивног карактера. Организатори од многобројних заинтересованих ансамбала и солистичких музичара изаберу оне који ће те године имати част да бораве у Бајројту, учествују у некој од радионица, али и одрже самосталне концерте у граду и околини. Стога је учешће Новосадског камерног хора на бајројтском фестивалу од веома великог значаја, како за сам ансамбл, тако и за српску хорску уметност генерално, чији је Новосадски камерни хор репрезент широм Европе. Прилку да буду део овогодишњег фестивала добили су веома квалитетни ансамбли, попут клавирског дуа „Görög Sisters“ (Мађарска/Србија), камерног оркестра Музичке академије „Георге Дима“ из Клуж-Напоке (Румунија), ансамбла дрвених дувачких инструмената из Тел Авива (Израел), ансамбла традиционалних кинеских инструмената Шандунг универзитета из Ђинана (Кина), традиционалног вокално-инструменталног ансамбла „Кабачок“ (Украјина), хора дечака „Jazeps Medins“ из Риге (Летонија), хора Универзитета „Македонија“ из Солуна (Грчка), као и бројних реномираних солиста са већ изграђеном интернационалном каријером. Учесници, којих сваке године буде преко четири стотине, смештени су у истом објекту, у згради бајројтске Економске гимназије (Wirtschaftswissenschaftliches Gymnasium, WWG). На овај начин, они имају прилику да проводе доста времена заједно, упознају се, друже се и музицирају. Тако се из сваког кутка ове велике школе, у сваком моменту може чути песма и свирка, како преко дана, током проба, тако и до касних ноћних сати. Уметницима су на располагању бројни спортски терени, али и опуштање у неком од школских дворишта, а вечерња окупљања организована су у столовима и клупама опремљеном делу дворишта, названом „Bier Garten“. Вечери проведене на овом месту, у дружењу са другим учесницима фестивала, саставни су део овог великог догађаја, о чему сведочи и чињеница да је на њима присутан и читав организаторски тим, укључујући и директорку Сиси Тамер. Песме уз гитаре, распевани и разиграни грчки хористи, девојке из Украјине које знају све строфе наших традиционалних песама – остају у сећању дуго након завршетка фестивала. Ипак, главни циљ свим уметницима који дођу на фестивал јесте учествовање у пројектима. На овогодишњем Фестивалу младих уметника реализовано је десет радионица, међу којима су били програм под називом „Passio – Compassio“, вођен идејом о спајању Истока и Запада кроз дела Јохана Себастијана Баха, Курта Вајла, хришћанских и арапских муслиманских песама у барокним, џез и традиционалним аранжманима, затим рецитал песама под називом „Friedelind: a Wagner“ посвећен унуци Рихарда Вагнера, видео радионица „Diversity. Above all“ чији коначни резултат је био снимање и прављење промотивног филма о овогодишњем фестивалу, радионица за снимање и обраду звука, као и неколико радионица намењених најмлађим учесницима – фестивалској деци – поставка музичке представе „Музичари из Бремена“ и едукативна радионица под називом „Шта је опера?“. Новосадски камерни хор учествовао је у извођењу Вечерње службе посвећене Богородици („Vespro della Beata Virgine“) Клаудија Монтевердија. У пројекту који је бројчано окупио највише људи, са готово сто извођача на сцени, под диригентском палицом швеђанина Фреда Сјоберга, учествовала су још два хора – дечји хор из Риге и хор из Солуна, као и интернационални оркестар сачињен од младих уметника из Немачке, Канаде, Француске, Украјине, Шпаније, Пољске и Хрватске, који је предводио Карл Магнус Јансон на оргуљама. Оркестар је свирао на аутентичним барокним инструментима – виолинама са старим типом затезања жица и барокним типом гудала лучног облика и лабавих струна које извођач по потреби затеже и отпушта палцем десне руке, затим дрвеним флаутама, блок флаутама, дрвеним корнетима и старом, барокном типу тромбона. У извођењу овог веома захтевног вокално-инструменталног дела, учествовало је и седморо солиста – сопрани Радослава Воргић Журжован и Тереза Херл, алт Александра Хебарт, тенори Едвард Нилсен-Лич и Симон Јас, и баритони Рафаел Лео и Михаел Волфрум. Иако веома млади, ови уметници већ имају изграђену интернационалну каријеру и редовно наступају широм Европе. Одабир квалитетних солиста био је и очекиван, будући да је у питању веома захтевно и изазовно дело.Својим вокалним техничким способностима, али и лепотом гласа, истакла се Радослава Воргић Журжован. Основне студије завршила је на Академији уметности у Новом Саду, а затим школовање наставила на „Јоханес Гутенберг“ Универзитету у Мајнцу, а за време боравка у Новом Саду била је члан, али и солиста,управо Новосадског камерног хора. Фред Сјоберг, диригент запажене интернационалне каријере, од раније је познат организаторима и публици на бајтројтском фестивалу по успешно реализованим радионицама претходних година. Својом енергијом, високо постављеним уметничким захтевима и преданим и педантним радом са вокалним и инструменталним ансамблом, за веома кратко време припремио је изузетно успешно и запажено извођење Монтевердијевог дела. Наступима претходио је низ свакодневних, интензивних проба – оркестарских, хорских и солистичких, а затим и заједничких. У припремању вокалног ансамбла диригенту је помагала Гунел Сјоберг, сопран и вокални тренер. Бројним интересантним вокалним вежбама и корисним саветима за једноставније превазилажење веома високих техничких захтева стављених пред хорске певаче, допринела је уједначавању боје тона новонасталог великог хора. „Вечерња служба“ Клаудија Монтевердија, настала почетком 17. века у јеку контрареформације, на 68. Фестивалу младих уметника изведено је два пута. Премијерно, 9. августа, у импресивном амбијенту градске цркве Светог Тројства у Бајројту обновљене 1610. године, баш у време када је Монтеверди написао овај опус, а затим и сутрадан, 10. августа у познобарокној цркви у сакралној атмосфери манастира Шпајнсхарт. Велико интересовање, распродати концерти, као и десетоминутни аплаузи праћени овацијама, обележили су извођење Монтевердијевог дела у Бајројту. Током трајања фестивала изведено је више од шездесет целовечерњих концерата, али и променадних наступа на градским трговима, концерата за градске званичнике и грађане Бајројта. Традиционални „Bayreuth Abend“ – дефиле свих ансамбала и солиста који учествују на фестивалу, ове године организовање на две бине – у сали „Европа“ конгресног и културног објекта „Das Zentrum“ а затим испред, на отвореном. Догађај је посвећен званичницима, али и грађанима Бајројта, у знак захвалности за пружену подршку Фестивалу младих уметника и гостопримство интернационалним учесницима ове, али и свих претходних година. Посетиоци, уживајући у музици и припремљеном програму, имали су прилику и да пробајунеке од традиционаних баварских спеијалитета – кобасице, неизоставне переце, али и пиво најпознатијих баварских пивара. Посећеност и заинтересованост грађана за ово дешавање још једна је потврда да овај град живи за Фестивал младих уметника. Поред учешћа на овим манифестацијама, Новосадски камерни хор одржао је и два самостална целовечерња концерта, најпре у импозантном амбијенту познобарокне цркве у Шпајнсхарту, а затим и у цркви у градићу Бишофсгрин недалеко од Бајројта, на велико уживање како бројних посетилаца, тако и чланова ансамбла, чиме су успешно заокружили свој боравак на Фестивалу. Извођењем дела иностраних, али и српских композитора, представили су се немачкој публици и омогућили да се српска хорска баштина приближи слушаоцима ван оквира наше земље. Заједничко музицирање, упознавање нових људи, склапање пријатељстава и контаката са уметницима из свих крајева света, као и изазов свирања у друкчијим и новим околностима, од великог су значаја за сваког младог уметника. Један од фестивала са најдужом традицијом у Европи представља место на које млади долазе и увек се радо враћају, место за усавршавање, стицање нових искустава, истраживање, експериментисање и слободно испољавање креативности. Фестивал младих уметника у Бајројту, за 68 година одржавања, оставио је трага на више од 25.000 младих људи – уметника, менаџера, истраживача, из више од 80 земаља света.
