80-тих година живела сам лепу младост и рокенрол
Дубравка Дуца Марковић је уредник и новинар у Радио Београду. У 80-тим годинама 20. века била је међу учесницима рокенрол сцене у Југославији. До 1986. водила је популарну ТВ емисију „Хит месеца“ на првом каналу Радио-телевизије Београд емитовану од Вардара до Триглава. Толики је био и успех пакет аранжмана званог евергрин рокенрол који је створио бројне нотне ликове и музичке хитове.
Шта Вас асоцира на 80-те у Југославији? Био је то један од најбољих периода у мом досадашњем животу, јер сам имала срећу да ми се у младости десе неке од најлепших ствари. Много новог и занимљивог било је део мог живота. Дружила сам се са познатим људима стицајем околности а не преке потребе, а међу њима и са бројним музичарима широм Југославије, и много сам путовала. Нисам била свесна своје популарности нити да сам неком фану идол због којег гледа изузетно гледану емисију „Хит месеца“, Навикла сам се била да ми траже аутограм и да се фотографишемо, шаљу писма и цвеће.
Кад је почела Ваша медијска прича? Са 20 година сам на радију Студио Б почела да уређујем и водим емисију о новој домаћој рок музици „Рок интервју“. Колега Вучко ме је предложио екипи са РТБ да ја водим „Хит месеца“, након што је први водитељ Александар Жигић отишао у војску после пола године од почетка емитовања емисије. Прошла сам пробна снимања и примљена сам у екипу, иако је моја мајка тада била спикер ТВБ Дневника а важило је правило да рођаци запослених на том медију не могу да се запосле ту. Прво моје ТВ искуство сам пре тога имала са редитељем Станком Црнобрњом.
Какве сте утиске имали од почетка вођења „Хита месеца“ о том пројекту? Одувек ме је волела камера, али се ни са чим нисам оптерећивала нити то радила због славе. Фокус ми је био на радијској емисији на Студију Б. Реализација „Хита месеца“ значила је припреме пробе са и без камера за пробно снимање и уживо снимање након што би се месец дана екипа посветила сакупљању матерјала за емисију. Никад нисам имала трему за 55 минута трајања снимања. Емисија је емитована после серије „Династија“. Костимографи су били Мира Чохаџић и Марина Меденица.
Да ли сте имали предлоге да неког музичара или групу „преко везе“ представите у емисији? Као водитељ нисам никога фаворизовала. Пројекат је рађен поштено и пребројавали су се сви гласови гледалаца за предлоге хитова. Првих година емитовања емисије сам била девојка Срђана Гилета Гојковића, фронтмена рок групе „Електрични оргазам“ и дружила сам се са већином музичара али моје протекције у тој емисији није било. Имала сам своје фаворите за свој укус, не за јавност. Уредништво је подешавало да предлог песме пред хит месеца буде победник у следећој емисији. Од 20. до првог места на листи хитова је био редослед песама у емисији.
Да ли је било неких непријатности на снимањима? Тада су људи били много мирољубивији. Радо смо радили тај пројекат. Није било инцидената ни гафова. Једном је Ђоле фронтмен групе „Лаки пингвини“ у емитовању поред мене испалио букет вештачког цвећа са барутним пуњењем. Посвађали смо се јер сам од те експлозије добила ерозију рожњаче али све је то део рока службе, превазишли смо сукоб и ишли даље. Ни са ким се од музичара нисам посвађала, још сам са некима у контакту. Није било недодирљивих ликова, а чак ни Горан Бреговић који је и тада био велика звезда са врхунским приходима.
Коју музику сте Ви слушали тада? Слушала сам новоталасну музику, Клеш, Притендерсе, UB40. Ишла сам са Гилетом понедељком увече на концерте младих бендова у Дадову, водила сам концертни програм у дискотекама широм ЈУ.
Уз рокенрол, иду секс и дрога. Како сте неке од мамаца тих изазова избегли? Имала сам потпуну слободу, јер сам тако васпитана. Дроге је било понекад у мом окружењу али је мој избор био да је не користим.
До кад је емитован „Хит месеца“? Убрзо после смене Младена Поповића је укинута емисија и почело је 1987. емитовање „Рок одеона“ са уредником Радославом Павловићем и глумцима-водитељима. Редитељ Владимир Алексић покушао је 90-тих да врати Хит месеца, али интернет је допринео да свако појединачно може да прави своју топ музичку листу. Хит месеца је био пандан британској ТВ емисији „Top of the pops“.
Како се наставила Ваша каријера? Од 1987. сам се запослила на станици „202“ радио Београда, потом сам радила на ТВ РТС-у емисије о толеранцији „Глас разума“. Пре деценију сам опет нашла посао на националном радију где радим магазински програм и емисије о дијаспори и нашим људима који су се вратили у Србију. Телевизијске станице су често девалвиране, постале су радио који се гледа, много је емисија на граници доброг укуса. Већина људи сматра да свако може да се слика и ради на том медију. То није мој став, зато ми више одговара радијски стаж.
(Комплетан текст можете прочитати у штампаној верзији ревије)
