МЕДИМУС, Призрен (24 – 26. 8. 2018) „То је тај камен, то је то место, то је та музика“
Под генералним покрови-тељством Канцеларије за Ко- сово и Метохију, а у организацији Друштва пријатеља манастира Свети архангели, Дома културе Грачаница и Манастира Свети архангели, у Призрену је од 24. до 26. августа одржан Трећи Медимус. Уметнички директор је наш реномирани лаутиста и гитариста Дарко Карајић, који истиче да је основно тежиште овог међународног фестивала на средњовековној музици, уз повремене искораке ка world music, ренесансној или барокној музици. Посећеност фестивала средњовековне музике у Призрену се повећава из године у годину, па ће трећи Медимус остати упамћен и по изузетно великом броју домаћих и страних посетилаца. Иако су и ове године концертни програми били стилски делимично шире постављени у односу на основни циљ, квалитет ове манифестације ни у једном тренутку није био под знаком питања, а том врстом константе се ретко који наш фестивал може похвалити. Посебну чар представљају само место одржавања концерата, атријум непокривене Цркве Светог Спаса из XIV века у Поткаљаји, оштећене током марта 2004. године, као и чињеница да су сви учесници били смештени у манастиру Светих Архангела, 3 километара изван града, и неколико дана живели по манастирском кућном реду – присуствовали богослужењима и обедовали посну храну, јер је у току био Великогоспојински пост. Током три фестивалске вечери присуствовали смо извођењу брижљиво одабраних остварења, финих тематских концерата и да уживали у одличним интерпретацијама које су нам приредили ансамбли из Србије, Немачке, Словеније и Мађарске. На отварању је наступио наш реномирани ансамбл „Musica Antiqua“ са оснивачем Вером Злоковић, а посебно су се тада истакли Каролина Бетер на блок флаути, Дарко Карајић на лаути, Борис Буњац на удараљкама и Војка Ђорђевић, сопран. Другог дана фестивала најпре смо слушали Дивну Љубојевић са ансамблом Мелоди. Ови уметници светске репутације су добро познатом, префињеном интерпретацијом византијских, руских и српских духовних напева, присутне у Цркви Светог Спаса у Призрену пренели у јединствену духовну димензију. Уследило је и право мајсторство младих уметница из недавно формираног вокално инструметналног ансамбла „Cassiopea“, који предводи Каролина Бетер. Овај састав је врло сугестивно и надахнуто извео шпански програм XV и XVI века - сефардске песме, дворске песме и инструментална дела Дијега Ортиза и Хуана дел Енсине. Иако не припада основној стилској орјентацији фестивала, програм састава „Cassiopea“ је био, у ширем контексту посматрано, адекватно освежење трећег Медимуса. Последње вечери слушали смо изврсне извођаче из Словеније и Мађарске , који су призренској публици познати од просле године. Програм „Хиљаду година музике“ односи се на два основна инструмента која користе чланови мађарског ансамбла „Bourdon“ – на лауту и кобоз, чија је историја почела пре првих писаних трагова о њима, пре готово 1000 година. Кроз остварења настала у периоду од 13. до 16. века, чула се палета мађарских дворских, трубадурских песама, псалама и ренесансних плесова, као и вокално-инструменталних духовних и световних дела других европских крајева, пронађених у разним кодексима и колекцијама. Словеначки ансамбл „Capella Carniola“ је призренској публици приредио можда најсадржајнији програм, јер је, уз изврсну вокалну и инструменталну интерпретацију, уврстио и плес. Садашња преокупација овог изузетног састава јесте управо синтеза поезије, музике и плеса, односно онога што је, према речима уметничког вође Јанеза Јоцифа, „некада било заједно, а потом је сваки елемент тог хармоничног тројства отишао у свом смеру.“ Премда рана музика последњих година заузима све истакнутије место на нашим концертним подијумима и међу домаћим извођачима, Медимус и даље остаје јединствена манфестација на нашим просторима јер носи и посебну духовну поруку, те самим тим, у времену у коме живимо и уз неспоран квалитет, представља право освежење на српској музичкој сцени, али и њену насушну потребу. У том смислу остаје и нада да ће организатори остати доследни брижљивом одабиру извођача и програма, те да неће упасти у општеприхваћену замку звану „спектакл зарад рекламе“, која неминовно води ка празној форми и површности којом смо окружени, већ да ће истрајати у инсистирању на квалитету и тако на прави начин одржати достојанство музичке и, уопште, уметничке професије.
Утисци учесника фестивала Медимус
„За ансамбл „Музика Антика“ била је посебна част да учествује на фестивалу који је нов, а као врло лепо осмишљен и реализован, те збиља има смисла што постоји. Овде су се појавили млади ансамбли, који тек стварају свој лик и свој став према старој музици. Допало ми се, на пример, то што смо чули и сефардске песме, премда оне не припадају средњовековној музици, већ представљају ванпрограмску оријентацију, један излет, оправдан у погледу самог утиска и лепоте звука младих уметница из ансалмбла „Cassiopea“ и бриљантне флаутисткиње Каролине Бетер, која је учествовала и у интерпретацији нашег ансамбла. Ми смо изводили песме шпанских аутора, „Cantigas de Santa Maria“, које је сакупио шпански краљ из XIII века Алфонсо ел Сабио, потом композиције из разних збирки, као и најстарију могућу - музику из доба цара Душана, посебно због тога што је ово место јако значајно за нашу националну историју. Стога нам је драго и што смо извели две песме на српском језику, а то су песме Владике Николаја Велимировића. Ону која је посвећена цару Душану сам компоновала ја, док је друга изведена на мелодију Гијома де Машоа.“ Вера Злоковић, оснивач и уметнички вођа ансамбла „Musica Antiqua“
„Cassiopea“ је мешовити ансамбл – певачица је Гркиња, Немица свира бас виолу, Францускиња гитару, а ја сам полу Српкиња, полу Немица, па је ово била лепа прилика да изведемо још један национални стил, невезан за наше порекло. Утисци су изузетни и јединствени, а то видим и код колегиница које су први пут на Балкану. Ја сам лично први пут на Косову и осећам посебну благодат. Посебан је осећај бити у једној оваквој средини са тако дугом историјом , а ове зидине просто дишу све што се десило на овом простору. Мислим да је то заиста јединствено и да ћемо то највише осетити када се будемо вратиле у Берлин, у тај неки стари живот, када ће нам све ово изгледати готово као неки сан. Ја верујем да је овај спој религије и уметности јединствен. Била сам и раније у неким манастирима, на пример у Италији, али они нису активни, и то је више амбијент без духовности. Осећам сада како су и моје колегинице, које нису религиозне. уочиле сву необичност и лепоту овог места, као и чињеницу како је овде све тако право, како се та религиозност живи и нема формалности, већ се све заиста искрено осећа као једина истина.“ Каролина Бетер, уметнички руководилац ансамбла „Cassiopea“
„Био сам овде прошле године са међународним ансамблом „Canso“, чији су чланови из Словеније, Хрватске и Србије, тако да ми је ове године већ све домаће. Прошле године су утисци били још јачи и то је природно јер је био први пут. Пробао сам да пронађем доста информација о простору где идемо и морам да нагласим да је било доста контроверзних сазнања , што је вероватно нормално, али чини ми се да је најбоље да човек сам направи неку слику простора на коме се налази. Мени лично та слика изгледа позитивна, барем ако је посматрам кроз то да се музиком могу лечити било какви међуљудски проблеми. А и сви смо смештени у једном манастиру и људи су заиста дивни. Ето, то каже један Словенац, иако се за нас мисли да смо хладни. Осећа се овде нека друга атмосфера на коју можда и нисмо навикли , али чак и као странац осетиш да овде влада нека посебна енергија, да ово није обичан крај, већ да је реч о некој вишој димензији.“ Јанез Јоциф, уметнички руководилац ансамбла „Capella Carniola“
