Јубилеј Музичке школе у Суботици
Један од највећих јубилеја међу културним и образовним институцијама који се у сезони 2018/19. обележавају у нашој земљи, свакако припада Музичкој школи у Суботици. Прослављање своје 150 година дуге и поштовања вредне традиције овај амбициозни колектив је започео 18.октобра инаугуралним концертом у недавно обновљеној, величанственој градској Синагоги.У складу са значајем догађаја, огромни аудиторијум у до последњег места (чак се и стајало) испуњеном, прекрасном духовном и уметничком храму, поздравили су покрајински и градски челници: секретар за образовање Михаљ Њилаш, градоначелник Суботице Богдан Лабан, председник Скупштине града Тивадар Бунфорд и директорка ове угледне школе, Драгана Николић. Некадашња студенткиња Академије уметности у Новом Саду је у примерено концизном говору упознала посетиоце с низом предстојећих дешавања везаних за обележавање високе годишњице наше најстарије музичко-образовне установе, која је поред едукативне, играла и врло важну улогу у културном животу Суботице. Из богате школске биографије која од почетна три одсека данас има и одсекe за џез, традиционалну и црквену музику (са близу 700 ученика и наставом на српском и мађарском језику), скромно су поменути само неки директори који су је некад водили (Ференц Гал, Ернест Лањи и Цветко Манојловић, први рођени Суботичанин на њеном челу) и наведени бројни ђачки успеси на такмичењима. Уз наглашену обавезу даљег посвећеног чувања баштине, али и неговања нових генерација, с поносом су најављени учесници репрезентативног програма. Међу изабранима из првог реда некадашњих најбољих ученика, данас свих са богатим међународним уметничким (и професорским) биографијама, прва је наступила пијанисткиња Рита Кинка. Свечаности тренутка и окружења, али и озбиљности и узбуђењу поновног сусрета с публиком града у ком је музички одрастала, управо је као увод, одлично одговарао и њен избор и тумачење чувене Бахове виолинске Чаконе у де-молу, у на моменте „оргуљској“ транскрипцији за клавир, Феруча Бузонија. Тако је и бујно валовита интерпретација Рите Кинке креирана по идеји примене оргуљских регистара, што је допринело богатој палети тонских нијанси, и у целини вулкански бурним контрастима између снажне сонорности и медитативног, готово небеског звука. Пијанисткиња се потом исказала и у такође примереном, следећем програмском сегменту с две композиције Беле Бартока, „Сељачком народном свитом“ и „Сетним народним напевима“ за флауту и клавир. Партијом дувачког инструмента суверено је „владала“, интонативно прецизно и тонски уверљиво у брзим ставовима, а у лаганим лако лебдећи изнад разноликих боја и нежних акорада клавира, наша најугледнија флаутисткиња Лаура Леваи Аксин. Складан динамички распон адекватан оптималним вредностима таквог камерног дуа, фина звучност и заокруженост музичких мисли и пуно запажених детаља, попут дискретног наглашавања аутохтоних ритмова и мелодијских заигравања мађарске фолклорне музике и њених архаичних облика коришћених на оригиналан начин, красили су извођење врсних уметница.Својеврсно средиште програма припало је, такође Суботичанину, тенору Саши Штулићу, прваку Опере СНП-а, кога смо чули у изузетној вокалној форми и савршеној интонацији. Доживљена тужбалица Неморина из Доницетијевог „Љубавног напитка“ и права, раскошно колоратурна арија Рамира из Росинијеве „Пепељуге“, сигурно отпеване, праве „пуцачке“ висине, те надасве инспирисан и веома емотиван уметников наступ уз клавирску пратњу Емеке Соти Шобоње, поздрављен је овацијама. Најзад, ефектан завршетак раритетне вечери звуком који је досегао оргијастичке димензије, приредиле су сестре Ноеми и Енике Герег, представивши се својим свирањем у клавирском дуу високим нивоом сарадње две различите, а опет компатибилне личности. Допуњујући се у заједничком музицирању у беспрекорној сагласности и узајамном разумевању, пијанисткиње су извеле чувену кореографску поему, односно симфонијски Валцер Мориса Равела, својеврсну пародију на бечки, у суштини ванвременски валцер, потврђујући и у овој верзији за два клавира да силином звука може да управља једино прави мајстор великог оркестра, доводећи теме разних валцерских мелодија изложених у пуној снази динамичких контраста до грандиозног кулминационог ковитлаца и у овако чврсто уједињеним инструментима.
