Посебност крагујевачке музичке сцене
На затварању петог Интернационалног фестивала камерне музике ,,Convivium Musicum,,, који је одржан у Крагујевцу од 25. до 28. септембра имали смо прилику да разговарамо са реномираним младим пијанистом Немањом Егерићем. Основне и мастер академске студије клавира завршио је у Нишу. Усавршава се на докторским академским студијама Факултета музичке уметности у Београду под менторством професора Александра Сердара и на постдипломским студијама камерне музике на академији ,,Scuola di Musica di Fiesole,, у Фиренци код великог пијанисте Бруна Канина. Добитник је многих домаћих и интернационалних признања. Оснивач је клавирског дуа Стеван Немања заједно са Стеваном Спалевићем. Дуо ређа сјајне успехе међу којима су лауреати са међународних такмичења, а запажени су наступи на интернационалном фестивалу камерне музике Франц Шуберт у Нишу 2017. године и интернационалном фестивалу класичне музике ,,Musica al Ponte 2018,, у Фиренци.
Поред извођачке каријере, успехе ређате и на пољу компоновања. Колико познавање стваралачког процесаутиче на Вашу интерпретацију? Што се тиче самог процеса компоновања, он свакако може да утиче веома инспиративно на извођаштво. Извођач који је уједно и композитор, може боље да схвати саму суштину процеса настајања једног дела, а уједно може боље да разуме одређене стилове. Процес стваралаштва је свакако уско везан и за извођаштво, а не само за компоновање, тако да обе делатности спадају под оквире креације.
Да ли имате посебне афинитете према некој уметничкој епохи или композитору? Посебне афинитете имам према музици XX и XXI века. Тиме подразумевам правцекоји су се извродилиод додекафонске технике компоновања, после које се продужилаеманципација свих музичкох параметара. У овом периоду живота ми пријају композитори модерних и савремених праваца, нарочито после II светског рата. Посебно ме инспирише Оливије Месијан. Он је веома утицајан композиторса великим бројем изузетних дела за клавири сматрам да је направио једну веома битну прекретницу што се тиче стила писања за клавирску музику. Месијан је посебан композитор и по томе што је кроз своју музикуо брађивао теме религиозног карактерау великој мери, што код мене буди доста интересовања. Он је спојио хришћанство са авангардом, што је стварно реткост. За мене је Месијан у овом периоду живота непресушан извор инспирације.
Како видите вашу вишегодишњу сарадњу са Стеваном Спалевићем? Сарадња са Стеваном за мене је од непроцењивог значаја, јер је он највише утицао на мој уметнички развој. Када смо се упознали он је већ би она веома завидном уметничком нивоу. Заиста је имао удела на мој пут, који је тада ишао у другом правцу и помогао ми да свој таленат усмерим ка једном здравијем приступу стваралаштву. Он је доста радио са познатим пијанистима, као што су Андраш Шиф, Роберт Левин, Бадура-Скода и та знања која је стекао пренеона мене. Самим тим што свирам са таквим уметником, пуно напредујем уз њега. Имамо доста тога сличног, доста различитог, тако да правимо један сјајан тим.
Осећате ли се другачије када наступате у оквиру камерног састава, у односу на солистичко извођење? Да, апсолутно. То су другачији аспекти извођаштва. Што се тиче солистичког наступања, ви заступате самога себеи самим тим се и можете ослонити само на себе, али то не значи да је извођењеу оквиру камерног састава лакше. Напротив, камерни састав захтева да се вина неки начин сједините са особом или особама са којима свирате. Тo тражи један посебан односи третирање проба пре наступа, док је процес индивидуалног вежбањау том смислу другачији – све време сте сами. Али на крају, сам наступ се не разликује у толикој мери уколико је комуникација добро остварена, колико сама припрема пре извођења. To je, по моммишљењу, кључна разлика.
Да ли бисте издвојили неки свој наступ којиза Вас има посебан значај? Сваки наступ има посебан значај за мене, посебно ако је другачије конципиран. Ако бих морао да издвојим неки скорашњи, онда би то било извођење на фестивалу Piano City у Новом Саду где сам изводиодело Џонатана Харвија, чији је назив ,,Месијанов гроб,, (Tombeau de Messiaen), дело за клавир и траку.Taдa je ова композиција премијерно изведенау Србији, иако је настала 1994. године. Амбијент је био посебан, јер су зидови галерије у којој сам свираобили од стакалакроз која се пружао погледна веома леп и шумовит парк. Резултат споја електронског и акустичког звукаје било јако занимљиво презентоватиу таквом једном амбијенту. То је био први наступ на коме самнаступио са једном таквом несвакидашњом композицијом.
Тренутно усавршавате своја знања из области камерне музике на фирентинској академији код чувеног композитора Бруна Канина. Опажате ли можда неке разлике у приступу ументичкој музици уИталији, у односу на Србију? Жалосно је што морам ово да кажем, али да, апсолутно. Људи на западу, у односу на нас, имају дубоко укорењену традицију што се тиче уметности саме, a поготово уметничке музике. Сваки професор на академији у западним школамане може да избегне, a да већ од детињства није упознат са свим класицима музичке уметностии уопште класицима уметности. Самим тим, они боље познају стилове, него што је то случај код нас. Ми смо више под утицајем руске школешто се тиче технике извођења, обликовања фразе, али не познајемо довољно добросаме стилове уметничког изражавања. Бруно Канино је у својим млађим данима премијерно изводио дела Булеза, Штокхаузена, Лигетија… и биo je са њима на турнејама. Пуно ми значи што радим са њим, јер са друге стране он такође перфектно познајесве остале музичке стилове и правце. Само контакт са човеком који је сарађиваоса великим бројем врхунских уметника непроцењиво ми значи, јер у Србији, нажалост, нема таквих личностиили ако их има, они више нису ту. Али надам се да неће проћи још доста временакада ће и у нашој земљибити више људи попут њега науметничким институцијама и у културном животу уопште.
(Комплетан текст у штампаној верзији ревије)
