Музика мора да има боје
Меила Томе, блокфлаута,
организаторка новосадског „Барокног пролећа“
Извођење на аутентичним инструментима из ранијих епоха до недавно се у Београду или Новом Саду могло чути само спорадично. Међутим, последњих година све је више извођача који се интересују за овај аспект извођаштва. Међу њима је и Меила Томе, родом из Бразила, коју су породични разлози довели све до Новог Сада. Ова врсна уметница која је у Холандији дипломирала на одсеку за стару музику, представила нам је свој инструмент, своје ставове у вези са неговањем аутентичног музицирања везаног за прошле епохе, те говорила о потешкоћама на које се наилази када неко жели да уведе нешто ново, а “старо” у наш културни амбијент.
Иако у Новом Саду постоји Академија уметности чији је квалитет наставе на високом нивоу, а палета студијских програма широка, ипак не постоје студије за музику на старим инструментима, пре свега, барокним. Међутим, ви сте у Новом Саду покренули један сасвим нови приступ извођаштву фаворизовањем свирања композиција у оригиналном, аутентичном звуку старијих епоха ренесансе и барока. Откуд ваше интересовање за „старе инструменте“ и шта вас је навело да се посветите промовисању овакве музике у Новом Саду?
Моји бака и деда, родитељи и сестра су музичари. Музику сам почела да учим са 6 година у музичкој школи у Бразилији, где је мој деда био један од оснивача, а мајка учитељица. Почела сам да свирам блокфлауту, и иако сам пробала кларинет, гитару и модерну флауту, блокфлаута ми је увек била омиљена инструмент. Са 12 година сам први пут отишала на Фестивал ране музике. Када сам чула фестивалски оркестар, заљубила сам се у тај музички правац. Иако сам следила пут ка раној музици, важно је напоменути да постоји и огроман савремени репертоар за блокфлауту. Тај инструмент никада није престао да се свира и заслужује нашу потпуну пажњу, као инструмент ране музике, али и као савремени инструмент. На “старим” флаутама ми се свиђа њихова суптилност, боја звука, деликатност, али и транспарентност и смер овог инструмента који је фасцинантан и заиста веома сличан вокалној техници (из тог времена!). Када сам имала прилику да слушам барокну музику свирану са историјски информисаном интерпретацијом, и са инструментима из тог периода, схватила сам да је то естетика која ми савршено одговара. Када сам се доселила у Нови Сад, покушала сам да успоставим контакте са локалним музичарима и убрзо сам схватила да нема оних који свирају старе инструменте и да се скоро уопште не проучава историјски информисана интерпретација. Историјски информисана интерпретација као методолошки приступ полази од сазнања да естетика после Француске револуције није идеална естетика за интерпретацију музике пре Револуције, јер се пре тога музика заснивала на теорији музичке реторике. Идеја о реторици која се користи као средство интерпретације, можда је најважнија при свирању дела Хендла, Корелија, Баха и др. У складу са тим, почела сам да организујем концерте. Но, било је много препрека. Кроз фестивал је дошао и логичан напредак, јер сам се повезала са другим музичарима који слично раде и размишљају. Само тако ћу успети да изградим публику и промовишем блокфлауту и флауту траверсо, рану музику и историјски информисану интерпретацију.
Поред очигледних естетских вредности које плене при свирању музике старијих епоха на инструментима из тих епоха, са којим се потешкоћама сусрећете у оваквом приступу интерпретацији? (скупи инструменти, тешко набављање жица и других делова потребних за «ремонт», посебни услови чувања инструмената итд)
У мом случају професионална блокфлаута може коштати између 1.500 и 2.500 евра. У поређењу са модерном флаутом, није то тако скупа, осим што професионални блокфлаутиста мора да има неколико различитих флаута у зависности од репертоара. На пример, мора имати алт блок флауте у G или F (у интонацијама 440 Hz, 465 Hz или 415 Hz, у зависности од ансамбла и репертоара). За свирање барокног дела треба барокна флаута, а за ренесансно дело - ренесансна. Зашто се мучим са два потпуно различита инструмента уместо да свирам све на једном? Музички инструменти су дизајнирани да буду функционални. Улога старог инструмента може бити и документовање историјских промена. На пример, постоји драматична промена инструмента кроз коју се може сагледати и различитост ренесансе и барока. Такође, поред разлика у периодима, постоје различитости и у односу на регије у којима су се инструменти користили.
За организовање фестивала у Новом Саду, неопходно нам је чембало. У Новом Саду не постоји историјско чембало. У партнерству са Фестивалом у Београду, ми користимо њихове инструменте, попут чембала, барокних виолина, барокних обоа, барокне флауте и др. Чак и наше копије оригиналних инструмената су до одређене мере модификоване, чинеćи их другачијим од оригинала. Све што сам набројала јесу отежавајуће за неговање ове врсте музике, али је све то вредно труда ако човек нешто заиста воли.
Оснивач сте новосадског фестивала „Барокно пролеће“. Како се државне и покрајинске структуре и министарства односе према идеји одржавања оваквог једног музичког окупљања? Имате ли пуну подршку или су људи и даље скептични и неповерљиви када им кажете да желите нешто другачије, аутентичније?
Почетак је био тежак. Прве године успела сам да добијем подршку од Студентског културног центра Новог Сада и Завода за културу Војводине. Долазили су музичари из Белгије, Словеније, Немачке и Румуније који су плаćали њихове трошкове. То је била исцрпљујуćа авантура, јер не само да никада раније нисам организовала фестивал и нисам имала довољно средстава, веć нисам говорила ни српски. После 10 година ствари су постале све боље. Овогодишњи фестивал подржали су Министарство културе Србије и Град Нови Сад. Имамо и подршку Италијанског института за културу, Португалски Културни Институт (Институто Цамоес) и Аустријског културног форума. Амбасаде су кључни партнери који фестивал чине међународним и разноврсним. Београдски фестивал ране музике нам неизмерно помаже, увек можемо рачунати на њихове инструменте и логистику. У Новом Саду и даље постоји одређени отпор традиционалних културних институција. Такође напомињем да нисмо добили подршку кроз програм Нови Сад ЕПК - 2021, са званичним образложењем да Фестивал није “иновативан”. Могу само закључити да нису са довољно пажње прочитали наш програм и схватили чиме се заправо бавимо.
Како су на вашу идеју реаговали извођачи? Имате ли добру сарадњу са уметницима истих интересовања у региону?
Музичари за које знам да су активни на сцени ране музике углавном су из Београда. То су фантастични музичари који се дуго боре за свој поглед на уметност. Нажалост, сцена се никада није проширила на друге делове земље, као што се то догодило у иностранству. Придружила сам се ансамбл ‘Минстрел’ у Хрватској, Пре три године позвана сам да се придружим једном врло познатом хрватском музичком ансамблу „Минстрел“. Такође, свирала сам други пут заредом на фестивалу ране музике Медимус (у Призрену). Позвана сам да постанем члан ансамбла “New Trinity Baroque”. Сарађујем са диригентом и чембалистом Предрагом Гостом, па су тако и Дани Барокне Музике у Новом Саду започели формалну сарадњу са фестивалом Ране Музике у Београду. Сматрамо да наша сарадња може и да повећа шансе за подршку, фокусирајуćи се на нове таленте са домаćе сцене и доводеćи врхунске музичаре и групе из иностранства на наступе у Новом Саду и Београду. Такође смо партнери у иницирању „Новосадске барокне академије” (инспирисани Београдском барокном академијом).
Како тече уобичајена припрема Вашег фестивала: колико је времена потребно да се осмисли програм, спроведе комуникација са уметницима, организује простор?
Припреме почињу годину дана раније. Позивам потенцијалне групе из иностранства да наступе следеће године. Тек када се заврше конкурси за подршку активности из области културе, могу да предвидим какав се фестивал може реализовати. Након што страни ансамбли потврде присуство, позивамо локалне групе са различитим формацијама да испуне фестивал и учине га разноврсним у програму. Отприлике три месеца пре фестивала, када сазнамо колико група долази, какав програм изводе, почињем да тражим локације у граду где ће се концерти одржавати и потврђујем датуме. Месец дана пре фестивала фокусирани смо само на промоцију.
(Комплетан текст у штампаној верзији ревије)
