“Стварајмо музику, а не рат“
На Академији уметности Универзитета у Новом Саду, у оквиру бројних регионалних и европских пројеката, реализован је необичан подухват који је понудио публици креативну уметничку интердисциплинарност. Наиме, група уметника – скулптора и музичара – окупила се око акције под називом „From Noise to Sound“, у оквиру које су стварани необични музички инструменти налик на инструменте класичног симфонијског оркестра, али од специфичних материјала добијених од – војске! Може се слободно рећи да је уметничка порука изложбе која је одржана 1. јуна 2019. у Културној станици Свилара у Новом Саду, по узору на ону хипијевски „водимо љубав, а не рат“, сада преиначена у „стварајмо музику, а не рат“. Јер, на необичним инструментима конструисаним од остатака војне опреме и оружја, извођена је за ту прилику специјално компонована музика.Идејни творац и координатор пројекта, скулптор Никола Мацура, дуги низ година бави се инсталацијама, интервенцијама и скулптурама у којима је у центру пажње однос деструкције и естетике. Временом се то интересовање проширило на интермедијални простор, у којем је музика заузела посебно место. Све то је довело до идеје стварања звучних инсталација. Војни објекти су се сами наметнули као „градивни“ потенцијал. Ту је и утицај звука/буке коју су производили војни објекти/оружје на Балкану деведесетих година на људе и околину, што је – према речима аутора – трајно утицало на његову уметност. Потреба да се тај звук/бука деструкције ремоделујеу естетски привлачан облик који ће моћи да произведе звук био је у овом случају императив стварања.„Код израде ових објеката није ми било примарно да се добију савршени тонови, јер ја и нисам конструктор инструмената, већ им прилазим из правца моје струке, као вајар. У процесу разумевања акустике ми је много помогао пријатељ и физичар Жељко Шкрбић и музичари Никола Мацура и Милица Свирац што се тиче дувачких и гудачких објеката“, истиче Мацура. Настанак виолине од војних реквизитаПројекат „From noise to sound“ је пројекат реализован под покровитељством и у продукцији Академије уметности у Новом Саду, финансиран од стране „Internation Visegrad Foundu“ оквиру кога су ови необични музички инструменти и представљени у изложбеном простору. Међутим, поред изложбе, организована су, у сарадњи са колегама из иностранства, предавања, па се тако дискурс развио у размену искустава о позитивним и негативним примерима скулптура и инсталација у јавним просторима уопште. Предавања су била отворена за јавност, јер колико су ове теме битне за уметнике, толико су битне и за публику, за грађане, као и оне који доносе уредбе и брину о урбанизму и споменицима у граду.
(Комплетан текст можете прочитати у штампаној верзији ревије)
