Прегршт добрих вибрација и нових облика музицирања на сцени радионица Уметност-Комуникација-Медији
У савршавање „меких вештина“ код студената као што су професионална комуникација, дигиталне компетенције, те организација сопствене каријере императив је пројекта DEMUSIS Erasmus KA2 Enhancing the digital competencies and entrepreneurship skills of academic musicians in Serbia for culturally more engaged society. У њему учествују Факултет музичке уметности из Београда, крагујевачки ФИЛУМ и Академија уметности из Новог Сада, уз још три партнерска универзитета из Европске уније. У оквиру поменутог пројекта, на Академији уметности организована је радионица „Уметност – Комуникација – Медији“ у којој су спроведене методе „boot campa“ који се обично одржава у септембру месецу на Краљевском конзерваторијуму у Хагу: у току 5 дана студенти учествују у кратким предавањима, вежбама импровизације, те уз адекватне упуте сами осмишљавају сопствене „музичке догађаје“ и нуде их алтернативним концертним просторима. Затим са професорима који воде радионицу кроз SWOT анализу својих учинака објективно коментаришу резултате свог рада. На овај начин, млади уметници се припремају за своје потенцијалне ангажмане на слободном тржишту ослањајући се превасходно на сопствено знање и вештине.
Уметничко образовање данас све више долази под директан утицај убрзаног развоја технологија, те раста значаја медија преко којих се креира и дистрибуира уметнички резултат – представа, концерт, изложба. Уметник сада мора да ради не само на сопственој изврсности, већ и да буде у току са начинима размене садржаја са публиком, са вештинама адекватног наступа у јавности, те модусима обезбеђивања финансијских средстава за свој пројекат. Елементарна знања из области комуникација, пројектног осмишљавања, аплицирања на различите фондове, деловања на друштвеним мрежама су очито потребна студентима, а ипак још нису у потпуности део курикулума уметничких студија. DEMUSIS пројекат настоји да укључи студенте музике управо у те актуелне токове професионалног живота наводећи их да прихвате чињеницу да је заједнички именитељ свих савремених уметничких догађаја – промена. Промене у самом студијском процесу, промене у интересовању публике и њеног укуса, па чак и оне промене које се не тичу директно уметничког ангажмана, снажно могу да утичу на уметност и уметника. Једну драматичну промену у поимању музичке уметности донела је управо пандемија изазвана вирусом COVID 19 услед које је читав пројекат DEMUSIS, укључујући све планира не активности, темељно преоријентисан на учење на даљину (distance learning). Међутим, постојали су радни пакети које није било могуће реализовати „online“, јер је њихова организација подразумевала интензивну интеракцију између студената и професора, те потенцијалне јавне наступе у концертним просторима. Такав је случај управо са радионицом „Уметност – Комуникација – Медији“ која је, захваљујући попуштању превентивних мера у септембру 2020, одржана у Новом Саду као петодневни „boot camp“.
Радионица „Уметност – Комуникација – Медији“ замишљена је као вишедневни курс чији је циљ да се кроз суочавање са практичним професионалним изазовима увиде пропусти у „редовном“ образовању у уметностима и „пукотине“ између курикулума појединих предмета у којима пребива интердисциплинарно умрежавање. Поред тога, било је потребно представити идеју о ангажованом уметнику и ангажованој уметности, о неконвенционалном наступању – представљању, о уметнику каомултитаскинг актеру сопствене каријере, те охрабрити иступање из зоне комфора и упуштање у авантуру звану „организација и спровођење моје иновативне идеје“. Истовремено, радионица „Уметност – Комуникација – Медији“ требало је да подстакне, кроз „brainstorming“ учесника и професора, размену идеја о могућностима које су оствариве упркос - немогућностима. Отуд је радионица била фокусирана на рад у „згуснутом времену“ у којем би студенти требало да савладају кључне кораке у афирмацији сопственог рада кроз кратка предавања, вежбе импровизације и реализацију уметничког догађаја.
Динамика активности у пет дана Радионице подразумевала је јасно организован распоред који је укључио сусрет „свих“ пријављених учесника, „загревање“ кроз вежбе импровизације, кратко предавање из области везане за горепоменуте теме, те рад у мањим групама чији је главни циљ био за кратко време, од постојећег, већ припремљеног и свираног програма на испиту, уобличити „музички догађај“ изведен у алтернативном простору који је – услед пандемијских услова обавезне физичке дистанце у затвореном простору – одједном требало учинити још алтернативнијим и пронаћи га на отвореним „сценама“ града.
Колико је импровизација важна у образовању музичара говори и податак да готово не постоји музичка метода која импровизацију не види као један од најважнијих сегмената у процесу учења музике. Разлог томе јесте што са једне стране импровизација подстиче креативност, и то на било ком нивоу, а са друге негује колективно музицирање у коме сваки појединац развија самопоштовање кроз сопствени допринос заједничком звуку. Отуд су ментори радионице, др Ира Проданов, др Наташа Црњански и др Милан Милојковић настојали да кроз самостално осмишљене вежбе или оне преузете са сајта пасстхесоунд.цом, најмање један сат посвете овим вежбама „контролисане музичке слободе“ које су – како је Радионица показала – из дана у дан све више ослобађале крутости студенте-полазнике.
Радионица „Уметност – Комуникација – Медији“ понудила је полазницима 4 предавања из различитих области интерпретације, креирања и представљања музичког догађаја уживо или онлине: „Уметнички пројекат – коме и због чега?“ (предавач др Ира Проданов), „Уметник на мрежи“ (предавач др Милан Милојковић), „Embodiment у музици“ (предавач др Наташа Црњански и „Снимање музичког догађаја“ (предавач др Силард Антал).
Упркос суженим могућностима избора услед пандемије, студенти који су похађали радионицу „Уметност – Комуникација – Медији“ успели су да своје програме састављене од оперских арија, композиција за гитару, дувачки трио, виолински дуо, те соло наступа фагота и виолончела представе у салетлама дечјих вртића Новог Сада, отворених башти кафетерија, дворишта институција културе која се иначе не користе за концертне изведбе, као и у једној концертној дворани уз претходно добијену дозволу за јавно окупљање у условима пандемије. Студенти из Радионице су своје наступе морали сами да организују што је укључивало комуникацију са организатором, односно организацијом у којој ће се наступ одржати, креирање и штампање програмске књижице, објаву и позив на догађај преко друштвених мрежа, те снимање камером. Све ове кораке морали су реализовати уз међусобну помоћ, тако што су искористили „ванмузичка знања“ која су разоткрили у уводном делу Радионице где су у паровима једни друге представљали из визура које нису уобичајене (хобији, навике, особине личности, слободно време...).
Мастеркласови и радионице на уметничким академијама одувек су представљале тренутке у којима се на „згуснутом простору“ усавршавање спроводило по неколико дана. Тај период доноси посебну врсту енергије која даје и посебне резултате. Управо се то догодило и са радионицом „Уметност – Комуникација – Медији“: спој необичајених програма, места наступа, простора вежбања и самих вежби резултирао успешно реализованим концертним догађајима. У плану је организација оваквих радионица сваког септембра, уз могућност проширења учесника са драмског и ликовног департмана Академије уметности.
