Музику волим да слушам у колима када путујем
Зоран Кесић, новинар
Он је новинар, ТВ водитељ и аутор популарних хумористичких емисија. Он је створио „Озбиљне вести”, „Дезинформатор” и „Фајронт република”. Сада се можете дружити са њиме у „24 минута са Зораном Кесићем”. Ова емисија сматра се најгледанијом забавном и сатиричном емисијом у Србији. Он је и врхунски стендап уметник. Даме и господо, пред Вама је господин Зоран Кесић.
Одмах на почетку да разјаснимо: ко је заправо Зоран Кесић? Новинар, аутор многих популарних емисија, хумориста или нешто савим друго?
Рекао бих да сам пре свега новинар. Или сам бар прво био новинар, па сам онда у окиру новинарства почео да идем неким својим путем који подразумева све ово што сте навели, а што можемо једном речју назвати рецимо шоумен.
Понекад ме потписују и као „сатиричар“, то ми једино некако штрчи јер није све у мом раду и раду наше емисије сатирично. Дакле новинар, водитељ, тв аутор, забављач, понекад чак и певач (углавном лош) све сам то помало.
Идејни сте творац и водитељ многих забавних, хумористичких емисија као што су Озбиљне вести, Дезинформатор, Фајронт република и на крају низа 24 минута са Зораном Кесићем. Зашто баш 24 минута?
Па зато што је емисија у почетку, можда првих годину дана и трајала управо 24 минута. Доказ за то су те наше ране епизоде које можете пронаћи на Јоутубе каналу наше емисије. 24 минута је заправо получасовна тв форма јер ваља урачунати и блок реклама од 5, 6 минута. Врло брзо је, међутим, наша емисија порасла, продужили смо трајање на сат времена, увели два блока реклама, али 24 минута је остало и остаће за вјек и вјекова амин.
Волите да певате, што се дефинитивно види у вашим емисијама и на вашим јавним наступима? Одакле та љубав према певању? Дечачки сан, неоставрена жеља или само луди провод?
Верујте да не знам одакле ми то. Нико у мојој фамилији није неки певач. Мислим нисам ни ја, али ето волим да запевам. Вероватно је то почело током рада на тв Метрополис пре скоро двадесет година, када сам у оквиру мојих тадашњих емисија правио неке музичке обраде и силом прилика сам певао. Највећу похвалу за моје певање добио сам недавно од моје жене која ми је рекла „па ти си се баш поправио у певању“. А ја мојој жени све верујем.
У Вашем последњем серијалну јавних стендуп наступа, музика, односно Ваше песме и обраде су скоро равноправно заступљење са скечевима, односно текстом. Да ли то значи да ћете једнога дана прећи у професионалне вокалне солите и снимити можда и неки албум?
Па пазите, може да се деси неки албум, зашто да не. С обзиром да сам за потребе моје приредбе „Приче и песме“ окупио фантастичне музичаре – Салета Седлара, Пеђу Милутиновића и Стевана Милијановића, музичке амбиције су ми рапидно скочиле. Заиста, неописив је ужитак за свакога ко воли музику да буде сведок, а камоли и учесник, једне пробе са таквим асовима. Љубав према музици плус таленат плус маестралност, па плус још и лакоћа са којом музицирају – привилегија је бити у том тиму.
Ваша емисија 24 минута са Зораном Кесићем је емисија која прати све актуелне догађаје у свим сферама нашег живота, од политике, преко културе и филозофије. Да ли се садржај Ваших стендап наступа током једног циклуса мења у складу са актуелним дешавањима, или је структура наступа у једном циклусу иста?
Пре свега, ја упорно бежим од тог назива „стендап наступ“ јер и не сматрам себе стендапером. Који стендапер има сценарио испред себе? Е па ја га имам. А имам га баш зато што ми ниједан наступ није исти, досадно ми је кад је исто. Увек имам потребу да нешто мењам, додајем, одузимам, избацујем бајате теме и убацујем нове приче и песме…Просто та моја приредба се константно мења и прилагодјава месту и тренутку изводјења. Рецимо нигде осим у Босни не изводим севдалинку у којој певам о компликованом државном уредјењу те земље. Са друге стране, нигде осим у Београду не певам песму „Стари град“ у којој набрајам све делове нашег града. Имам неке омиљене делове приредбе које увек и свуда изводим, али и сам највише уживам кад први пут пред публиком нешто говорим или певам.
Вашом лакоћом комуникације са људима како преко медија, тако и уживо, врло брзо сте поделили јавност на оне који вас воле и оне који не гледају Вашу емисију. Али сте, истовремено постали особа коју сви заустављају на улици, сликају се, радују се да су вас видели или срели. Какав је то осећај?
Осећај је диван. Срећна је околност што нисам неки мргуд или мизантроп, већ напротив волим људе и радо се упознајем, грлим са непознатима и сликам. Понекад ми уваљују и њихове бебе па ме сликају са бебом. Навикао сам на то, саставни је део мог живота и посла већ дуги низ година и никада ми није тешко да посветим малкице времена људима којима значи да ми нешто кажу. Сматрам то делом посла и поштовањем према емисији и нашим гледаоцима.
У свакој епизоди Ваше емисије промовишете неку групу или неког уметника из области савремене музике. Овим чином значајно утичете и на формирање музичког укуса гледалаца, пре свега оних млађе популације. Да ли сами бирате музичке госте или постоји одређени систем избора?
Драго ми је што сте то поменули, јер тај музички сегмент наше емисије је нешто на шта смо врло поносни. Добијамо велики број понуда од знаних и незнаних бендова за наступ у емисији и једини критеријум је да се већини у нашем тиму то нешто допадне. Просто послушамо заједно песму или погледамо спот, па ако осетимо да то има неку вредност – ето тог бенда у емисији. Импресивна је листа бендова који су нам свирали, ево само неких легендарних – Дисциплина кичме, Електрични оргазам, Лет 3, Ајсбурн, Канда, Коџа и Небојша, Лету штуке, Бајага и инструктори…
Да ли је међу музичарима некада било и оних који свирају уметничку музику? Ако није – зашто?
Па ја сад не знам шта му тачно дође уметничка музика. Ако мислите на класичну музику, можда је чак и било нешто – чудило би ме да није.
Био нам је рецимо ЛП дуо. Соња и Андрија, они су пар екселанс уметници. И Краљ Чачка. Исто добар уметник, има и шешир.
Коју музику слушате приватно и који су то тренуци када музика има простора у Вашем животу?
Јој, нећете веровати али моја прва музичка љубав и то ме богами годинама држало је техноза. Електроника. Почело је то деведесетих година изласцима у Индустрију, Барутану, Омен итд…Омиљени бендови у то време били су ми „Prodigy“, „Underworld“, „Chemical brothers“, „Massive Attack“ итд. И даље ја то волим, само сада са једним носталгичним моментом „жал за младос“. Данас волим свашта, али углавном свашта старинско. Узмем па слушам рецимо редом Дејвида Боувија. Па читам о његовим почецима, фазама итд… Или ми другар пошаље неки снимак са живог наступа Фела Кутија од пре ко зна колико година, па онда мало слушам мало гуглам о политичким порукама његових песама, контексту итд… Волео сам у разним периодима живота још и Бјорк, Астрид Жилберто, Ејми Вајнхаус… Елвиса признајем за краља, а око Мајкла Џексона сам се преиспитивао (због онога) и пресудио да ми је његова музика једнако драга као и пре онога. Највише волим да слушам музику у колима када путујемо на море или у неку другу авантуру. Онда правим моћне плејлисте!
И за крај још само једно питање: да ли ћете бити гост на новом албуму Салета и Седлара, с обзиром да је сарадња већ успостављена на Вашим наступима, на којима Вас Сале са пријатељима прати током извођења Ваших музичких блокова?
Уколико Сале буде желео да му за бар једну песму публика каже „шта ли ти је ово требало“, прави сам избор за специјалног госта.
Али стварно, јако се волимо и поштујемо и сигуран сам да ће наша музичко – зафркантска сарадња изнедрити још лепих и узбудљивих ствари.
(Комплетан текст у штампаној верзији ревије)
