Уметница инспирисана сликом предака
Владица Микићевић, композиторка
Композиторка Владица Микићевић добитница је више награда на међународним композиторским и пијанистичким такмичењима. Она припада генерацији која музику истражује из различитих аспеката - стварања, интерпретације, њене примењености у савременим медијима, позоришту, филму, а признаје да јој је веома подстицајна била и музика групе „Екатарина Велика”. У њеној биографији пише: „свој стил изграђујем на техникама 20. и 21. века. Посебна инспирација су ми моја породица, православна духовност, минимализам, импресионизам, средњовековни списи, градови, грађевине, понајвише мој град Београд током владавине деспота Стефана Лазаревића”.
Шта значи бити „млади композитор“?
Термин ’’млади композитор“ се у уметности подразумева као животно раздобље до тридесете или тридесет пете године. За мене овај термин представља непрестани развој, истраживање, непрестано кретање напред, стално и увек учење, пуно компоновања и свеживотни рад на себи и својој музици.
Да ли је оправданије под термином „млади композитор“ заправо говорити о раној стваралачкој фази једног уметника?
Овај термин званично јесте везан за године композитора и обично се односи на студенте композиције или оне које су тек стекли диплому мастер студија. У пракси, мислим да се већина композитора, док компонује и истражује, осећа младима, макар је таква ситуација са мном и колегама који ме окружују.
Докторске студије композиције сте уписали код проф. Татјане Милошевић Мијановић. Шта је било одлучујуће у избору овог педагога – тип композитора који су из њене класе излазили или Вам је близак њен стваралачки језик?
Професорку Татјану Милошевић Мијановић нисам познавала пре самог пријемног испита из композиције. Колико се сећам, она је вероватно услед квалитета мојих композиција или стилске блискости изабрала баш мене као свог будућег студента. Ова одлука се показала као врло добра јер смо до сада оствариле врло успешну, деценијску сарадњу у коју је уткано првенствено велико поштовање али и велика радост стварања.
Поред студија композиције, студирали сте и Општу музичку педагогију и мастерирали на оба одсека. Шта бисте означили као професионалну добит из чињенице да сте студирали два одсека и коју врсту ширине то даје младом композитору?
Одсек за Музичку педагогију ми је пружио добру основу на пољу педагогије. Поред уметничке стране, музику сам почела да проучавам и на научној основи, кроз теоријске предмете и методички рад, што је наравно касније имало великог утицаја на мој рад са студентима којима сада предајем (асистирам) на предмету Музичка анализа.
Како бисте данас стилски дефинисали Ваша дела? На којим узорима сте градили свој стваралачки језик?
Мој стваралачки опус је и даље у фази истраживања и изградње. Поменула бих да су на почетне фазе стварања, када сам имала шеснаест година, била утицајна дела Клода Дебисија и Филипа Гласа. То су два композитора у којима сам открила себе и схватила да они стварају баш онако како сам и сама чула и осећала музику, не знајући да такве композиције постоје. Сећам се момента када сам први пут чула Гласове ,,Метаморфозе“ на Радиo Београду. Ишла сам ка школи крећући се кроз Пионирски парк и тада ми је синула идеја - па ово је моја музика, дакле постоји оно што пишем! Глас и ја смо сада дијаметрално супротних стилова, али ми је та идеја минимализма као патерн и даље остала врло важна и блиска.
У потпуности је неочекивано да један класично школовани композитор инспирацију пронађе у музици групе „Екатарина Велика“. Како је до тога дошло? На који начин слушате њихову музику?
,,Екатарина Велика“ је за мене био и остао врло важан бенд са значајним утицајем у изграњи мог стваралачког осећаја у смислу вођења музичког тока и доживљаја музике. Овај бенд сам открила са десет година, копајући по старим касетама мојих родитеља (тада није било интернета). Међу касетама сам пронашла једну чија ће се трака касније излизати од хиљадитог слушања, а Маргитин лик на насловној фотографији испод тамне, густе косе, остати заувек урезан у сећање. Тада сам се питала, каква се то тајна крије иза ове мени недокучиве музике, где је њен кључ? Међутим, њихова музика, која ми је временом прерасла у крв, па и надахнула моје композитоско перо да напишем нешто своје, није лако прихватљива свима. У њу је уткано пуно знања, фисолофије, синергије талената свих тих људи коју су учествовали у прављењу песама, а изнад свега љубави која је је имала и има циљ да оплемени и промени свет. Зато сматрам да њихово време тек долази, у генерацијама које ће их открити и слушати маштајући о лепшим временима.
Похађали сте мајсторске курсеве савремених стваралаца. Колико је сусрет са таквим уметницима оставио траг на Ваш стваралачки језик?
Мајсторски курсеви су увек врло занимљива и надахњујућа искуства у којима спознате колико сте добри и шта треба надоградити и доучити. Од занимљивијих сусрета издвојила бих сусрет са композотором Марком Андреом кога сам упознала на Импулс академији 2019. године у Грацу. Тај сусрет ми је био врло необичан јер смо разговарали о музици дотичући се философије и кроз призму синестетезије дошли до кључних тачака моје музике. Изненадио ме је његов приступ компоновању као и ванвремеска, интровертна личност која ме је подстакла да дуго година размишљам, шта све уметност доноси са собом и да ли ми на крају постајемо оно што стварамо?
Судећи по насловима Ваших дела може се закључити да инспирацију често проналазите у историји, природи, сусретима са интересантним људима.
Тако је, моја музичка упоришта су углавном базирана на српској историји, посебно Београду у време владавине деспота Стефана Лазаревића, затим необичним сновима, мојим прецима, али и дивним људима - мојим колегама, који ме, наручујући моја дела, још више инспиришу и подстичу на стварање.
Године 2018. боравили сте у Литванији, на мајсторском курсу где сте имали прилике да „научите“ да компонујете за хармонику. То је инструмент за који се тек у последње време више компонује. Поделите са нама то искуство. Дела која су тамо настала су изведена и на Трибини композитора, у Београду, 2021. године.
Боравак у Литванији је био врло изазован и тежак подухват на који сам врло поносна. За десет дана, колико је курс трајао, требало је написати две нове композиције за инструмент о коме сам до тада знала само као о поклону који је моја мама добила од својих родитеља, а који смо годинама чували у орману. Дакле, готово ништа. За седам дана су настале две нове композиције које су данас међу мојим извођенијим делима. ,,The Voices From a Lithuanian Forest“ (Гласови из литванске шуме) за соло хармонику, инспирисано необично наративом ветра који сам тамо свакодневно слушала и ова композиција је изведена на 29. Трибини композитора.. Друга композиција ,,Collage of Immortal Pictures“ (Колаж бесмртних слика) за хармонику и гудачки квартет. Обе композиције су студијски снимљене и могу се наћи на интернету.
За Вас је као композиторку инспиративан био и сусрет са простором Феликс Ромулијане.
Феликс Ромулиана је место невероватне енергије и инспирације, место са кога свако оде дирнут и надахнут. Оно је простор у коме сте у додиру са живим траговима прошлости старим око 1500 година. У Феликсу Ромулиани сам била као дете. Још тада сам осетила и замаптила ту необичну енергију и ауру тајновитости којом је исијавала, а коју сам све ове године чувала и пројектовала у својој уметничкој стварности, покушавајући да је објасним и оживим. Из свега тога је произашло дело ,,DeApotheosis“ инспирисано обожењем цара Галерија и његове мајке Ромулиане које се десило на месту Магура изнад комплекса.
Једно време сте деловали и као музичка уредница на програму Радио Београда 2. У којој мери су радијска искуства у раду са звуком за Вас била конструктивна за настанак дела која сте писали инспирисани Феликс Ромулијаном?
За Радио Београд сам везана више од самог посла музичког уредника јер ми је радио одувек био омиљени сервис информисања и слушања музике. Када су ми понудили посао, који је био више у својству сарадње, са радошћу сам пригрлила ту прилику, знајући да ће слушаоци који буду слушали моје музичке изборе уживати. И заиста је било тако, уз пар позива слушаоца и похвала за музику. Што се тиче утицаја на композицију насталу у Феликсу Ромулиани, није постојао директан утицај радија. Дело ,,DeApotheosis“ је настало од звучних узорака снимљених на подручју царске палате и западних кула, у којима је камен ,,оживео“, а птице ,,проговориле“.
Нека од Ваших дела су инспирисана поезијом. Како Ви ишчитавате поезију кроз Ваше композиције? Колико је честа пракса да млади ствараоци у поетском тексту пронађу импулс за нова дела? Интересантно је да сте компоновали на стихове једног песника-сликара.
Све моје вокално-инструменталне композиције су настале тако што ме је надахнула поезија коју сам читала или је и сама написала и употребила. Композиција ,,Слике сећања из Дунавске улице“ за коју сам написала текст, инспирисана је историјом мојих предака Петра и Марије Мартић, који су као досељеници из Француске населили ову улицу у Костолцу, а у којој је одрастао мој дека Мирко. Уз то, споменула бих сарадњу са сликаром Предрагом Тодоровићем који, као и ја, инспирацију проналази у древном и средњовековном Београду, па су тако на његове текстове настале композиције за мецоспоран и оркестар ,,Тајна великог Времена“ и ,,Ода Белом граду“.
Савремено стваралаштво се све више окреће мањим саставима из практичних разлога – много је једноставније сакупити мањи број извођача да се дело изведе, у односу на симфонијски оркестар. У којој мери Вас као композиторку провоцира велики симфонијски звук и која су то дела која сте у том домену остварили?
Симфонијки састав је поље на коме до сада имам три остварења ,,Снови деспота Стфана Лазаревића“, ,,Тајна великог Времена“ и ,,Ода Белом граду“. У симфонијској музици сам врло критична и ретко шта ме може изненадити када слушам дела мојих колега, па тако мислим да је за ову област потребна извесна смелост, стрпљење али и пракса како би се дошло до жељеног звука.
(Комплетан текст у штампаној верзији ревије)
