МЕДЕЈА: ГРАДСКА ОПЕРА UNTER DEN LINDEN, БЕРЛИН, 16. јул 2023.
Ово ремек-дело Луиђија Керубинија из 1797. године се веома ретко изводи. У „Unter den Linden“ опери је приказана оригинална верзија на француском са говорним дијалогом, премда се већина сећа представе 50-их и 60-их година када је Медеју певала Марија Калас, од Фиренце до Епидауруса са речитативима на италијанском. Тако је приказана и у Метрополитену прошле сезоне са њиховом дивом Сондром Радвановски после њеног тријумфа у улогама Доницетијеве три Тјудор краљице. Проблем са оригиналном верзијом, као уосталом и са другом опером „comique“, написаном 70 година касније, „Кармен“, јесте што међународна група солиста не може са коректном дикцијом да дâ драмском делу жељену тежину. Режисер Андреа Брет, на премијери у Берлину 2018. године, одлучио
је да смањи дијалоге Франсоа Беноа Хофмана, коме су били узори драме Еурипида и Корнеја, на апсолутни минимум. Свеједно, ниједан од солиста није био Француз па је текст звучао неспретно и без тензије коју дају француски уметници, по обичају изванредне дикције.
На сцени, да ваљда прикаже ланац издаја као вечну тему која је актуелна данас као и у грчкој митологији, режисер је направио ружно модерно складиште као у филмовима „Die Hard“ Бруса Вилиса: оно је било и Медејин дом и Креонтова палата. Хор, који је остао невидљив скоро за време целе представе, био је обучен у сиво, као да хористи носе затворске униформе, док су сви протагонисти имали костиме у бојама. Као можда још један уступак политичкој коректности, Медејина и Јасонова деца су били мелези са Црног мора.
Обнова представе, као и на премијери 2018, нашла се у рукама протагонисте, Соње Јончеве, која је присутна на сцени скоро све време. Ова изврсна сопранисткиња која већ има у својој каријери преко 50 улога, пева веома разнолик, углавном италијански репертоар. Била је драмски убедљива, слушајући савет Марије Калас да се највише постигне са минималном гестикулацијом. Глас прелепог тембра је био уједначен у свим регистрима. Амерички тенор Чарлс Кастроново, њен Јасон, који често пева у Метрополитену, има пријатан глас, али ова улога ипак тражи глас са тежином који је имао Јон Викерс као партнер Марије Калас. Било је пре свега занимљиво чути ову партитуру пуну инвенција и могућности које се дају разним инструментима да се истакну: флаута облигато у арији „Dirce“ и фагот у арији „Neris“.
Баренбојм је дириговао оркестром на премијери 2018. године, и иако је похваљена његова интерпретација која је често подсећала на Бетовена, замерало му се да је темпо био превисе спор и да је доводио вокалне солисте на крај њихових снага. Овог пута за пултом је била Украјинка Оксана Линив. Ова талентована диригенткиња, која се појављује на сценама широм света, недавно је била прва жена која је отворила Бајројтски фестивал. Под њеном палицом оркестар „Staatskapelle Berlin“ је доказао још једном вредност Керубинијеве партитуре којој су се дивили Бетовен, Шуман и Вагнер а за коју је Брамс рекао да је апекс драмске музике.
