ТАНГО У МИЛОНГАМА БУЕНОС АЈРЕСА
Kада се спомене популарна музика у Аргентини, пре свега се помисли на танго. Чудна је и мистериозна та игра дискретне сензуалности (од обавезних костима са великим шлицом за даме па до покрета ногама које синкопирају ритам и где музика често стане усред мелодије да се вештим играчима омогуће акробатски покрети). Ту је, наравно, и занимљива музичка фузија гудача и мале хармонике, банденеона, јединствене у свету и сличне омањем руском бајану. Док гледамо ту еротику у игри, забавно је подсетити се да су у почетку танго играли само мушкарци и тако вежбали за прави плес са дамама. И као што туристи у Колумбији или Венецуели на сваком кораку могу гледати наступе професионалних играча салсе, тако нема краја салама у којима се изводи танго уз обавезну вечеру (какав ужас - сећи чувени аргентински бифтек и покушати схватати магију и мистерију танга)!
Ипак, ако желите аутентичну импресију танга, не само као музичког идиома, већ да сазнате како га доживљавају Аргентинци, треба отићи у такозване милонге. То су клубови у које љубитељи танга долазе да играју и узимају часове плеса. Неки су тек почетници, други већ пристојно владају вештином, а одмах пада у очи велики број Јапанаца свих годишта.
Једна од познатијих традиционалних сала је милонга „La Nacional“, која је на другом спрату, изнад италијанског клуба (а сетићете се да је велики проценат аргентинског становништва италијанског порекла па многи имају и двојно држављанство). Ту су једне мартовске вечери наступили професионални играчи Ернесто Балмаседа и Естела Баез, који су сада менаџери милонге. У првом делу програма су плесали аматери, неки у шљаштећим костимима (какви се виде последњих година у уметничком клизању) а у другом делу је плесао изванредан пар професионалаца.
Иако је сала била распродата, замолио сам да ми омогуће улаз да бих о том догађају известио читаоце у Србији, па су моју групу пријатеља чак поставили за сто уз ћошак бине.
Оно што често веома импресионира широм Латинске Америке јесте да велике представе и велико весеље скоро увек прођу без капи алкохола: учесници и гледаоци се опију од адреналина који стварају музика и магија ритма.
