Трепсихора у правим рукама
Тома Крижнар, балетски играч
Фестивал НЕО – некласични фестивал класичне музике – одржан је током јуна месеца на различитим локацијама Новог Сада. Фестивал који је виолончелиста Марко Милетић основао пре седам година и ове године понудио је публици необична извођења, неочекиване аранжмане и неуобичајене музичке саставе, у складу са мотом овог музичког окупљања. Од девет фестивалских вечери, два концерта су организована као својеврсна најава фестивалa а седам их је уврштено у главни део програма. Намера организационог тима, како је истакнуто, била је да се у програм укључе етаблирани уметници врхунских резултата, затим млади уметници пред којима је узбудљива будућност и деца, звездице из музичких школа Новог Сада, које „најлепшу од свих уметности“ негују на један мање формалан начин. Ово мешање генерација, али и музичких жанрова, управо показује колико је важно да се музика репрезентује на разноврсне начине, како би била задовољена публика различитих укуса.
Први концерт у циклусу „У сусрет НЕО фестивалу“ одржан је у Културној станици „Свилара“ 6. јуна. На њему је камерни оркестар „Шлезингер“ који у Крагујевцу делује већ готово две деценије, интепретирао две мање познате Моцартове симфоније, оне у Г-дуру бр. 12 и оне у Ес-дуру, бр. 26, те Вагнерову „Зигфрид идилу“. Док се у прва два дела могао препознати један озбиљнији Моцарт, Моцарт „штурм унд дранг“ времена, који је представио „романтизам у класици“ изненадним променама расположења, необичним завршецима, драматичним дијалозима и динамичким контрастирањем, Вагнеров оркестарски комад пружио је аудиторијуму најсочније „ноте“ позног 19. века. Оркестар „Шлезингер“ најавио је НЕО фестивал на најатрактивнији могући начин, убедљивом, свежом, ангажованом интепретацијом којој су допринели сви чланови ансамбла, но посебно његов вођа, концерт-мајстор Мирослав Павловић. Ансамбл који је повезао уметнике из различитих делова Србије тако је био савршен гласник за овогодишњи НЕО фестивал. У истом циклусу, са истим жаром и квалитетом, наступили су и млади уметници Филип Томић, виолончело, и Јована Радовановић, клавир на концерту под називом Лудвиг. Они су извели две Бетовенове сонате за клавир и виолончело, у Дe-дуру и у А-дуру.
На отварању НЕА наступио је наш уважени виолиниста Стефан Миленковић са Камератом Нови Сад, са којом је овај уметник већ има плодоносну сарадњу. Иако су велику пажњу изазвала дела која су на нашим просторима ређе извођена као што су Гершвинова „Три прелида“ за виолину и гудаче, Пјацолино „Лето, Боемска рапсодија“ чувеног рокера Фредија Меркјурија, ипак се с највише нестрпљења очекивала Орфова „Кармина бурана“ коју је за виолину и оркестар аранжирала млада композиторка Ана Крстајић. Док је код Гершвина пленило композиторово кокетирање са џезом, код Пјасоле је зазвучала заводљива латино атмосфера танга нуева, уз јасне цитате из Вивалдијевих „Годишњих доба“ – додатак руског композитора Леонида Десјатникова, који је дело аранжирао за виолину и камерни ансамбл. Извођење Орфове „Кармине буране“ у крајње нестандардном саставу ишло је у корак са мотом НЕО фестивала и доказало да добра транскрипција може да очара публику и изазове овације. Ипак, увођење гласова у аранжман (које је интерпретирао женски део инструменталног ансамбла) потврдило је да ништа не може да замени „људски инструмент“, те да ћемо „Кармину“ и даље понајпре волети у вокално-инструменталној верзији.
На НЕУ је наступио и Божо Врећа, мајстор севдалинке. Овај необично харизматичан и даровит вокални солиста извео је са Камератом Нови Сад и диригентом Ђорђем Павловићем неке од најлепших традиционалних босанских љубавних песама, али и неизоставне сопствене оригиналне нумере. Сарадња Божа Вреће и Камерате је тако добила свој наставак, будући да се овај музички тандем већ сретао ранијих година на концертом подијуму.
Посебан камерни штимунг НЕО фестивалу дају концерти мањих састава камерне музике. Ове године био је то гудачки квартет „Рубикон“ (Роберт Лакатош, виолина, Марко Јосифовски, виолина, Јожеф Бисак, виола и Драган Ђорђевић, виолончело) који је дао драгоцене интепретације у том домену. Његово извођење опуса Менделсона и Грига спадало је у врхунске интерпретације које се ретко чују и у европским концертним салама. Трећи став „Трећег гудачког квартет“а Д. Шостаковича на бис само је потврдио мајсторство овог четверца.
У домен мајсторски изведене камерне музике спадају и концерти које су у две последње вечери месеца јуна приредили ансамбли сачињени од српских и јапанских уметника. На првом концерту који је био посвећен француској музици Равела, Дебисија и Дамаа, као и на другом, под називом Класика ала Цингарезе, у којем су поред композиција из 18. века, укључена дела инспирисана ромском музиком, уметници две земље, да се изразимо језиком младих, „издоминирали“ су беспрекорном техником, концентрацијом и доживљеним музицирањем кроз захтевни репертоар који су изабрали. Ова два концерта подржала је фондација ЕУ ЈАПАН ФЕСТ, која је са НЕО фестивалом већ сарађивала ранијих година, па се може рећи да је та сарадња из године у годину све успешнија.
На НЕО фестивалу наступили су и најмлађи музичари Новог Сада. На концерту под називом „Неки нови клинци“ свирао се свежи, младалачки рок који се негује у приватним музичким школама покрајинске престонице, док су на концерту Мелодиз наступали ученици музичке школе истог назива.
Иза фестивала НЕО је, поред ЕУ ЈАПАН ФЕСТа, стао, као и ранијих година, Град Нови Сад, Покрајински секретаријат за културу и Министарство културе Републике Србије, те бројни спонзори из приватног сектора који доказују да се праве вредности и те како препознају. Сви су програми НЕО фестивала, са изузетком два, били су добротворног типа: донације публике биле су намењене лечењу болесне деце. Овогодишњи НЕО пратио је слоган „Класика је кључ!“, не само зато што је програм био ослоњен на класике уметничке музике, већ и зато што су организатору на уму биле, поред традиционално признатих дела, и све трајне вредности као што су солидарност, уважавање и поштовање Другог, без обзира на његов статус, године или наклоности у пољу културе.
