Тамбурашка филхармонија
У оквиру уметничког програма Новог Сада као Европске престонице културе
окупљен тамбурашки ансамбл од преко 200 учесника
Међународним инструментима који су, може се рећи, „заштитни знак“ нашег региона посебно се истиче тамбурица. Овај жичани инструмент, чије порекло сеже још у време старих цивилизација Месопотамије и Египта, често се среће у кафанама, па је општеприхваћено да је она пријатељ доброг расположења и забаве. Звуку тамбурице нису одолели ни поп певачи као што су Ђорђе Балашевић или Здравко Чолић. Нумера „Хеј, Лега“коју панонски морнар пева са ансамблом Госпон тамбураши - а то није једина у којој Балашевић користи тамбуру - или она Чолићева „Свадбарским сокаком“ сведоче о пријемчивости звука овог инструмента за различите музичке жанрове. Афирмација тамбурице у свету уметничке музике иде спорије. Годинама су тамбураши настојали да овај инструмент укључе у званичне музичке школе. Напокон је она најпре уведена у ниже музичко образовање, а затим и у средње. На академском нивоу она се још не изучава, осим на етномузиколошким програмима у оквиру различитих практикума.
Ипак,оникојисутамбурициодани – композитори и извођачи – деценијама раде на томе да се онапризна као инструмент који може да изводи и уметничку музику, како у виду аранжмана чувених дела историје музике, тако и оригиналних композиција које су писане управо за тамбурашке оркестре. Чини се да је круна ових напора организовање Тамбурашке филхармоније која је са више од 200 учесника наступила 21. августа у оквиру манифестације ТамбурицаФест
2022, а као део програма Новиг Сад Европска предстоница културе. Тамбураши из 6 држава, уз учешће хориста вокалног ансамбла Орфелин и АКУДУНС „Соња Маринковић“, извели су опусе оригинално писане за тамбурашки оркестар Дубравка Исакова, Зорана Мулића и Синише Леополда. Такође, интепретирани су и аранжмани чувених композиција као што су Равелов Болеро, Хачатуријанова „Игра сабљама“, Росинијева увертира за оперу „Севиљски берберин“, Пјацолин „Либертанго“, Коњовићева „Велика чочечка игра“ из опере „Коштана“ и многе друге, које су аранжирали – поред већ поменутих аутора – и Сава Вукосављев и Грегор Загорц. Занимљиво да је програм био конципиран тако да се кроз звук тамбурице чују и чувене нумере филмске музике Е. Мориконеа и Вангелиса. Тамбурашкој филхармонији придружили су се, у одговарајућим нумерама, солисти Матија Заната (тенор, Италија), Бранко Јовановић Бако – виртуоз на басприму, Драгана Кузмановић – хармоника, Данијела Веселиновић – труба и чувена Калиопи. Тиме је Светска тамбурашка асоцијација, као главни организатор програма, приказала овај ансамбла кроз задивљујућу палету звучних боја и регистара, која је пленила у сваком музичком жанру.
Аутор и уметнички директор овог својеврсног тамбурашког спектакла био је Јован Адамов, композитор, аранжер и организатор који је задужио музички живот не само Војводине, него и Србије и читавог региона својим нумерама, али и еланом с којим је реализовао сваки музички пројекат којег се латио. Добитник Националног признања за допринос у култури, овај посленик музичке културе у нас, на идеју да оформи тамбурашку филхармонију дошао је пре неколико година. Уз Данила Нинковића, још једног посвећеника тамбури, композитора и вокалног солисту, идеја је коначно реализована. Покровитељи Тамбурашке филхармоније, они који су препознали оригиналност и вредност овог пројекта, били су Фондација НС ЕПК 2022, Градска управа за културу Нови Сад, Покрајински секретаријат за културу и, од медија, РТС и РТВ. Да ли ће овај нови филхармонијски звук постати нешто што се редовно чује, показаће време.
