Освајање нових музичких „територија“
Oвогодишњи новосадски НЕО фестивал понудио је публици осам концертних програма на којима су гостујући уметници уз домаће снаге извели бројне опусе великана историје музике, апелујући на мир и јединство међу људима.
НЕО фестивал - некласични фестивал класичне музике - одржава се у Новом Саду током лета на више локација, у циљу промоције класичне музике на несвакидашњи начин. Kонцерти НЕА одржавају се тако на отвореним јавним просторима града – на платоу католичке Цркве имена Маријина, у Футошком и Дунавском парку, на Булевару Михајла Пупина где је некада био новосадски „корзо“, у Сремским Kарловцима у Дворцу Илион, на салашима у близини града... Ове нестандардне концертне „територије“ брзо се и лако трансформишу у подијуме на којима се одвија музичка магија НЕА. НЕО се прати и у затвореним салама дворца Еђшег, Градске куће, Галерије Матице Српске, Синагоге, Kултурног центра Новог Сада, Kултурног центра Руменке и Буковца.
НЕО фестивал је место сусрета врхунских уметника европских и светских простора. До сада су на њему гостовали солисти Мишел Далберто, Иштван Варга, Вил Хаген, Пер Рундберг, Роберт Лакатош, Шиносуке Инугаи, Ирена Јосифоска, Бењамин Цирфогл, Јулија Хартиг, Радослава Воргић Журжован, Александар Ђермановић, Петар Поповић, Лаура Леваи Аксин, Лана Зорјан, да се помену само неки, али и ансамбли као што су Kамерата Балканиа, Kамерата Нови Сад, Оркестар Метаморпхосис, Оркестар крагујевачких акордеониста, Ациес Kвартет, Новосадски квартет гитара, Гудачки квартет ТАЈЈ, Новосадски дувачки квинтет, дуо Анет Јаковчић, инклузивни хор Исон, Трио Нексус, Ансамбл флаута МУЗА, састав Фантастиц боyс. Део НЕА били су и Филхармонија младих, Зрењанински камерни оркестар, Војвођански симфонијски оркестар... Некласични програми НЕА укључили су глумца Зијаха Соколовића, понудили деци свет опере. На НЕУ су дириговали Филип Гринберг, Андреа Солинас, Бенџамин Хемхоутс, Александар Kојић, Тамара Адамов Петијевић, Микица Јевтић… Ова импресивна листа одражава кредо Фестивала који почива на ексклузивитету и врхунском, аутентичном уметничком доживљају. То је једна од стратешких тачака на којима је ове године почивао и мото Новог Сада као Европске престонице културе 2022.
Овогодишње, шесто издање фестивала НЕО, понудило је публици укупно осам концертних вечери. На самом отварању 17. јуна камерни оркестар из Београда Гудачи светог Ђорђа извео је дела Шостаковича, Барбера и Респигија и наговестио оно што је сваки од програма требало да репрезентује – врсту ангажованог вишеслојног бартовског текста који би кроз звуке слао јасне поруке мира и толеранције. У овом случају, Шостаковичева Kамерна симфонија била је она која је заступала један изразито антиратни контекст, настала из квартета којег је аутор написао у Дрездену, затечен трагедијом бомбардованог града.
На другој концертној вечери НЕА изведен је Месијанов квартет За крај времена. Уметници Александар Тасић, кларинет, Јулија Хартиг, виолина, Марко Милетић, виолончело и Шиносуке Инугај, клавир, убедљиво, доживљено и крајње потресно извели су композиторово сведочанство из логорских дана преточено у језик музике.
Трећи по реду програм НЕА, реализован у сарадњи са организационим тимом ЕПK 2022, можда је најснажније оправдао његов мото „некласични фестивал класичне музике“. Реч је о целодневном концертом спектаклу, на коме су два оркестра, Београдска и Дортмундска филхармонија, заједно са Словачким филхармонијским хором и маестром Габријелом Фелцом, извели свих девет Бетовенових симфонија. У свету до сада незабележен спектакл, Бетовен маратон, фестивалу НЕО обезбедио је трајно место међу светским музичким догађањима о којима ће се још дуго говорити и који ће представљати пример за „par excellence нестандардни програм“ уметничке музике. То посебно важи за организацију извођења Девете симфоније на Петроварадинској тврђави. Ово дело са финалном Одом радости под ведрим новосадским небом послало је свету поруку братства међу људима, у складу са програмским луком „Тврђава мира“ ЕПK 2022.
Четврто концертно вече НЕА открило је публици ређе извођене опусе Бериа, Пучинија и Тровера кроз ансамбл младих уметника из различитих крајева Европе – од Србије, до Велике Британије, Холандије и Белгије. Нестандардан репертоар зазвучао је и на петом концерту под називом Фром Ноисе то Соунд. Реч је заправо о пројекту вајара Николе Мацуре који је од остатака војне опреме, оружја и муниције, направио инструменте за које су ексклузивно компоновани опуси представљени на Фестивалу.
Kао и сваке године, на НЕО фестивалу формира се ad hoc НЕО ансамбл. Овај пут састављен од младих српских и јапанских уметника (Јукико Уно, виолина, Шизука Мицуј, виолончело, Павле Kрстић, клавир), на шестој фестивалској вечери, извео је клавирска трија Бетовена и Шостаковича чији су разлози настанка опет у први план ставили музику као средство за ангажовани чин у друштву. Посебно је то случај са Шостаковичевим триом у е-молу, бр. 2 оп. 57, где је аутор јасно назначио који сегменти његове музике опомињу на јеврејска страдања током Другог светског рата.
Ништа мање ангажован није био ни програм седме вечери – Beyond Zero (Изван нуле) - назван по истоименом гудачком квартету Александре Вребалов уз документарни филм Била Морисона. Ово дело бременито интермедијалним цитатима против ратова, страдања и сукоба, извели су гудачки квартет Ациес и византијски појци манастира Kовиљ толико доживљено, да је концерт завршен стајаћим овацијама публике.
Kуриозитет концерта са затварања овогодишњег НЕА био је спој младих студената музике из различитих делова Европе који су, заједно са студентима Академије уметности у Новом Саду, пијанисткињом Јасминком Станчул и маестром Андрејем Бурсаћем, извели Увертиру за мир Монументи новосадског композитора Ђорђа Марковића, Бетовенов Први клавирски концерт и Дворжакову Симфонију из Новог света. Овај симфонијски ансамбл назван „За нове мостове“ заокружио је НЕО убедљивом поруком о неговању заједништва на територији Европе, пре свега кроз уметност као духовну вредност.
Овогодишњи фестивал НЕО, осмишљен је као својеврстан мозаик састављен од ангажованих музичких дела, пружио је публици не само естетски доживљај, већ и једну фину дозу активизма који је данас тако актуелан на свим пољима друштвеног деловања. Оно што га је додатно учинило посебним, поред оригиналних програмских концепата, јесу и узбудљиве и динамичне сценографије концерата. Такав НЕО је још једном оправдао свој мото „некласични фестивал класичне музике“ и доказао да, заједно с публиком, наставља да осваја нове, атрактивне, нестандардне музичке „територије“.

Са извођења Бетовенове Девете симфоније на Петроварадинској тврђави, 26. јуна
(фото В. Величковић )