Како сам упознала Стравинског?
Ксенија Комљеновић, перкусионисткиња
Недавно је на званичном Јутјутб каналу перкусионисткиње Ксеније Комљеновић промовисан нови видео„Дуа Весна“, у чијем извођењу су пратиоци били у прилици да чују чувени балет Игора Стравинског -„Посвећење пролећа“. Специфичност ове музике јесте звук маримбе и клавира, инструмената за које је Ксенија Комљеновић урадила аранжман.
Који је био повод да се спот емитује баш 17. јуна?
Повод за то је била чињеница да је тај дан рођендан композитора Игора Стравинског, чију музику и свирамо. Тачније, тиме смо желели да обележимо 140 година од рођења овог ствараоца. Моја дивна дуо-партнерка Лијана Паилодзе Херон, која је пореклом из Грузије и ја смо желеле да тај дан обележимо на посебан начин.
Своју видео продукцију је добила музика са ЦД-а?
Тако је. Нас две смо још прошле године одлучиле да ћемо да снимимо цд и да ћемо истовремено да снимимо и видео, тако да смо имале велики изазов док смо то радиле. Зашто? Када се музика снима у студију то је процес који траје данима, извођачи су у врло удобној одећи и не морају да пазе на време, како изгледају и где је камера. Дакле, све је усмерено на саму интерпретацију. Потом се приступа снимању спота, где се свира на плејбек, а фокус је усмерен на визуелну димензију. Тада је уметник много опуштенији, јер не мора да мисли како ће звучати само свирање. Међутим, Лијана и ја смо одлучиле да ћемо све то да упакујемо у један дан. Албум смо снимиле током једног дана – и аудио и видео, истовремено, обучене у хаљине од штраса, које су биле део наше прославе дивне музике Стравинског.
Спот траје 35 минута, колико траје и „Посвећење пролећа“. Камера „лети“ заједно са нама.
Колико чланова броји тим који је реализовао овај пројекат?
Наш тим броји само четворо људи: нас две које снимамо, инжењер звука и сниматељ, фантастични Џастин Червони из Мајамија, и наш редитељ Антек Олешик, који је из Пољске, а и сам је перкусиониста. То је било веома значајно, јер је он знао целу партитуру напамет, што је резултирало специфичним начином како је спот снимљен. Слика је константно у покрету. Он је, слободно могу да кажем, направио кореографију целокупног визуелног кретања слике.
Био је то својеврсни маратон снимања. Трајао је девет сати, али је резултат више него сјајан! То је пројекат на који сам много поносна и баш ми је
драго да смо успеле.
Где заинтересована публика може погледати спот?
Може се видети на мом Јутјуб каналу „Xendza“. Довољно је само да укуцају „Stravinsky’s The Rite of Spring by Vesna Duo“ и спот ће се појавити.
Сам спот за музику балета „Посвећење пролећа“ је визуелно и посвећење лепоти балетског покрета. Ово дело оригнално је компоновано за симфонијски оркестар, а Ви сте га преаранжирали за маримбу и клавир.
Да, у питању је мој аранжман. Почетку рада на њему претходило је истраживање. Наиме, осећала сам огромну одговорност према једном капиталном делу као што је „Посвећење“. Прочитала сам негде да је један критичар, поводом премијере овог дела, рекао да је оно веома ружно и да жртвује мелодију и хармонију зарад ритма, те је композитору сугерисао да је било боље да је композицију написао за гомилу бубњева, а не за оркестар. Тада сам помислила да дело жели да искусим у целости изражено у звуку перкусија. Први пут сам учествовала у извођењу „Посвећења“ пре дванаестак година, можда чак и мало више, са Београдском филхармонијом. Свирала сам гонг и мале перкусије као део ансамбла. Тада ми се десило да први пут плачем на сцени док свирам. То је било прво модерније дело које ме је заинтересовало и које ми је побудило неконтролисане емоције – сузе, што је и мене зачудило, јер сам увек на сцени сасвим трезвена. У том тренутку сам, готово себично, пожелела да могу више тих нота да одсвирам.
Мој аранжман је настао из жеље да велики оркестарски звук преточим у звук два инструмента. Моја пијанисткиња има десет прстију и она може да свира десет нота у исто време, а ја имам четири палице и могу да свирам четири ноте истовремено – што захтева озбиљно свођење дела на суштину јер смо далеко мање од оркестра,
али без лажне скромности могу да кажем да сам задовољна. Наравно да аранжман на много начина није успео, јер ја не могу да будем боља од Стравинског, али је испунио неку моју дубоку жудњу, а то је да ја руке гурнем дубље у ту музику.
При изради аранжмана сам користила оркестарску партитуру и аранжман дела за четири руке. Иако је верзија за два клавира предивна, мени је сметала чињеница што два свирача који свирају наједном инструменту дају истоветну боју укупном звуку. Само она особа која познаје оркестарску верзију у звуку клавира може да репозна мелодије које доносе различити инструменти. Ааранжман који сам ја наменила нашем духу има ту предност да је писан за инструменте који имају различиту боју.
Колико дуго сте радили на овом аранжману?
Радила сам га три недеље. Волим да кажем да је то ковид-пројекат. Априла 2020. смо нас две биле букиране да свирамо у Карнеги холу као део већег камерног пројекта, али је то отказано због пандемије. Обе смо биле код куће – Лијана у Њујорку, ја у Тексасу. Размишљале смо шта да радимо, а онда је она рекла: „Хајде да урадимо нешто што је врло лудо, сада можемо себи да приуштимо чак и мегаломански пројекат“. Тада сам се замислила и себе питала: „Шта је то што бих волела да урадим пре него што умрем?“ И тада ми је синуло да је то „Посвећење пролећа“! Аранжман је настао у првим данима ковида, када смо сви били у страху како ће се та ситуација развијати. Дани су ми се чинили врло дуги и ја сам одлучила да их искористим. Седела сам поред клавира и компјутера по цео дан, са ставом „Кад већ не могу да се видим са другим људима, хајде да се мало боље упознам са Стравинским!“ Сада са радошћу могу да кажем да је у питању аранжман који је изазвао велико интересовање међу перкусионистима да га свирају.
(Комплетан текст у штампаној верзији ревије)
