Војин Поповић рођен је 18. септембра 1922. године у Београду. Био је први популарни шлагер певач у послератној Србији, а популарност је стекао већ током рата у Београду.  Његово име се први пут помиње за време рата и везано је за песму Не брини мајчице мила, али оригинално извођење ове песме никада није пронађено ни на једном сачуваном носачу звука. Ова песма била је намењена заробљеницима и официрима југословенске војске који су проводили заробљеничке дане у логорима тадашње Немачке. После рата Војин Поповић је наставио да снима са првим нашим познатим извођачима џеза међу којима је био оркестар бубњара Спасе Милутиновића. Поред Војина Поповића, у оркестру је певала и Лола Новаковић. Године 1951, 15 јануара одржао је значајан концерт у Задужбини Илије М, Коларца. Крајем педесетих година двадесетог века (1959. или 1960) отишао је у Америку због тога што му је било замерано што је певао под окупацијом. До краја живота остао је да живи у Америци, престао је да пева и постао је успешан пословни човек. Умро је у Фултону, 4. јула 1995. године. Његове најпопуларније песме су Песма Београду, Џамболаја, Румен цвет, Марибел, Последњи пољубац и Кад златно сунце зађе.