Филм је уметност која личи на живот
Велибор Хајдуковић, дизајнер звука, је свој професионални живот поклонио звуку. Радно искуство из ове области је стекао у тадашњој Телевизији Београд, а допунио и надоградио у сопственом студију за снимање и обраду звука - „Мост, Савамала“. Основао га је са пријатељем и колегом Небојшом Зорићем, са којим успешно сарађује скоро пуних тридесет година. Своје знање и богато искуство преносио је студентима београдских факултета, а тренутно ради као ванредни професор на Факултету за медије и комуникације у Београду. Сарађивао је са свим значајним српским филмским редитељима и учествовао је у преко четрдесет домаћих филмских остварења, као и у многим телевизијским серијама. У својој богатој каријери се бавио и снимањем музике и учествовао устварању великог броја носача звука домаћих уметника. У разговору са њим покушавамо да одгонетнемо филозофију креирања звучне слике на филму и шта је то што ову професију чини тако посебном и изазовном?
У чему је разлика, а у чему сличност, између реалног, свакодневног звука и звука у аудио-визуелном делу? Сличност постоји, али у аудио-визуелном делу звучна слика се прави, за разлику од стварног живота где она настаје спонтано. У филму је наша улога да направимо звучну слику која је резултат драмске радње настале из сценарија. Ниједан звук није случајан, већ је свесна и јасна намера свих аутора тог дела.То је суштина сваког аудио-визуелног дела. У процесу снимања и постпродукције филма нема случајности и ми нисмо ту да нешто случајно радимо. Сваки звучни елемент је постављен у односу на слику са одређеним значењем и мора да има оправдање у драматургији филма. Филм је уметност која личи на живот.
Колику улогу има претпродукција у процесу снимања звука на филмском сету? Претпродукција, односно припрема за процес рада, је најважнији део продукције, зато што у њој сагледавате комплексност посла. Кључно је да у том сегменту схватите професионалне захтеве људи који су вас ангажовали. У овој фази рада одлучује се о начину снимања дијалога. Он може да се снима на два начина: директно, синхроно са сликом или накнадно после завршетка снимања слике. У српској кинематографији се у већини случајева снима синхрони звук, зато што је то начин рада наших редитеља. Међутим, данашња модерна продукција, и са истока и са запада, заснована је на другачијој пракси. У већини филмова дијалози су комплетно накнадно снимљени. Разлози за то су техничке, али и креативне природе. Једна сцена се на филмском сету снима и по десет дана, те се дешава да глумац нема исту боју гласа сваког дана из различитих разлога. То доводи до проблема у остваривању континуитета глумачког израза. Зато се као најрационалније решење користи варијанта да се дијалози сниме накнадно у студију. Данас је веома тешко снимити синхрони говор у савременом филму, јер у реалном амбијенту постоје звукови који не припадају одређеном жанру. То се пре свега односи на филмове чија се радња одиграва у далекој прошлости или будућности. У фази припреме снимања звука, неопходно је у процесу претпродукције обићи све локације снимања, проценити акустичке карактеристике простора у коме ће се снимати и сагледати утицај амбијенталне буке. На основу свега поменутог могу да закључим да је фаза претпродуције изузетно значајна за сам процес снимања.
Како почиње да се ствара звук на филму? Као што сам напоменуо, основни предложак за стварање филма је сценарио. Након његове анализе прави се један од важнијих докумената који се назива књига снимања. Она садржи све информације које су у вези са стварањем једног филмског дела. У њој је описан цео процес рада, па и то како се снима звук. На филмском сету основна улога сниматеља звука је да што квалитетније сними дијалог. Осим говора, његова је обавезада сними, када камера не ради, амбијентални звук локације и пратеће звукове везане за одређени кадар.Битно је да их забележи појединачно, да би монтажеру звука, који у постпродукцији поставља снимљени материјал на одговарајуће место, дао комплетан звучни утисак одређеног догађаја. На филмском сету то није увек изводљиво, па се дешава да продукција мора да одвоји одређено време како би се омогућило накнадно снимање свих потребних звучних елемената. Карактер звука забележен на такав начин обезбеђује више могућности монтажеру и дизајнеру звука у стварању што верније звучне слике. Сваког дана снимања прави се копија звучног материјала и предаје продукцији, јер у данашње време монтажа филма почиње са првим даном снимања. Материјал који је тог дана снимљен преузима монтажер слике, који га прво архивира и креће да обрађује сцене које је добио.
Шта се даље дешава са снимљеним звуком? Када је филм измонтиран, звук и слика се предају на даљу обраду. Звучни материјал преузима дизајнер звука, који од монтажера слике добија измонтирани дијалог заједно са сликом, али добија и целокупни снимљени говор, који није ушао у филм, који може да се искористи у монтажи. Дизајнер звука бира своју екипу, чији број зависи од његове филозофије рада, као и захтева продукције у фази монтаже и дизајна звука. Током процеса монтаже звука паралелно ради неколико екипа које се баве монтажом дијалога, звучних ефеката, пасивних и активних амбијенталних звукова и осталог звучног материјала. Монтажа дијалога подразумева успостављење временско-просторног континуитета на нивоу сцене. То је велика вештина и за његово успостављање користи се амбијентални звук снимљен приликом снимања дијалога. Са друге стране, активне атмосфере дочаравају амбијент у коме се дата сцена одиграла. Такође, у посебном студију се праве тзв. „фоли“ ефекти, као што су кораци, шуштање одеће итд. Они се снимају на већ измонтирану слику, зато што је то најјефтинији и најквалитетнији начин рада. Следећи корак у процесу дизајна звука на филму је премикс дијалога, што значи да се усаглашавају звучни нивои дијалога, од кадра до кадра, како би гледаоци моглида га разумеју и чују. Када је дијалог измиксован, додају се звучни ефекти, фоли ефекти и амбијентални звук. Затим наступа фаза финалног микса у коме додајемо музику и све се спаја у један фајл. Том процесу присуствују редитељ, продуцент и композитор. По завршетку ове фазе, финални микс се испоручује лабараторији. То је сектор који спаја обрађену слику и звук у један фајл и тако се испоручује биоскопу. Тај фајл се учитава у сервер и преко пројекторасе пушта на биоскопско платно. То је крај приче развоја звука на филму.
Када први пут погледате пројекат који треба да креативно озвучите, на шта прво стављате акценат? Уколико сте схватили шта је идеја тог филма, а њу можете разумети из драматуршких односа који су успостављени и постигнути у фази монтаже, ви сте на добром путу. Уколико идеју надоградите звуком и предложите креативна решења која редитељ није приметио, а којима су аутори филма задовољни, онда сте остварили велики успех.Моја пажња после погледаног измонтираног филма је усредсређена на квалитет снимљеног дијалога. Уколико није добро снимљен, продукцији се указује потреба за реконструкцијом, односно поновним снимањем. Ја, као дизајнер звука, преузимам одговорност да све сцене буду поновљене, а то подразумева поновно ангажовање глумаца који долазе у студио и на задату слику поново глуме пред микрофоном, део или целу своју улогу. Такође, посебан акценат стављам на звучне ефекте и амбијентални звук. Морам да их накнадно направим, уколико они нису адекватно снимљени. Када јереч о музици, за њу је обично задужен композитор. Њему је препуштено да компонује и сними музику на свој начин, иако би било идеално да се она тако припреми да се односи музичких инструмената праве према слици.Звук озбиљно може да допринесе драматургији, посебно у процесу постпродукције, али она мора да буде иницирана сликом.У супротном та врста надградње може да буде неадекватна. Наша креативна решења несмејуда ставе звук у први план, јер је филм колективна уметност и све мора да функционише као потпуна илузија. Уколико то није случај, то обично не доноси добро филму. Волимкадакритикакаже, било онаофицијелнаилидругарска, дасусвиелементи филма складно уклопљени. Најкомотније се осећам у улози у којој, пратећи драматургију и интенције редитеља, само надоградим причу звучним елементима који су мени, као занатлији, блискији.
(Комплетан текст можете прочитати у штампаној верзији ревије)
