Доступно и на

© 2018 muzikaklasika.com

  • Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • YouTube Social  Icon

Џез ми пружа највећу слободу и импровизацију

Матија Дедић дише и живи европски џез. Свира клавир, компонује, слуша, промишља музику 20. века. Даром, еланом, радом, учењем и истраживањем, уписује се у једног од најбољих музичара на Балкану. Рођен је у Загребу. Дипломирао је на Џез академији у Грацу. 
Лауреат је престижних награда. Власник је дуге листе наступа на многим интернационалним сценама. На њима је често пред публиком и са колегама светског гласа у нотним биографијама. Има квалитетне класичне нотне скале и у свом клавирском репертоару.
Син је музичких доајена Арсена Дедића, кантаутора, песника, пијанисте и боема и Габи Новак, поп и џез певачице. Поштоваоцима Матијиног нотног опуса, сваки његов концерт је празник на музичком подијуму.

 

У новембру сте са два концерта наступали са Габи Новак, Бисером Велетанлић и Василом Хаџимановим у ,,Комбак арени,, у Београду. Како теку припреме и договори кад радите са великим звездама и које утиске имате о тим концертима?

Приреме за те концерте са Габи, Бисером и Василом су врло лаке, јер се ради о пројекту пуном емоција, поверења и пријатељства. Срећан сам да и са другим колегама које долазе из света комерцијалније музике имам диван однос. Међу њима су поред осталих Џибони, Зоран Предин...

 

Шта ново нотно припремате?

Кроз неколико месеци за страно тржиште излази мој нови ЦД који сам у јулу 2018, у Паризу, снимио са Ману Качеом. Радујем се и новим концертима са Габи, Бисером и Василом, којих ће у 2019. бити сигурно доста.

 

Да ли има неких врста џеза које више волите и која Вам је емотивна прва асоцијација на ту музику?

Припадник сам струје европског џеза и инспирацију и идеје добијам из класичне музике, и уопште музике 20. века. Наравно, поштујем и проучавам традицију односно америчку културу везану уз тај жанр. Једина емоција је љубав. Истина и храброст такође су врло битни.

 

Са којим музичарима бисте радо сарађивали први пут?

Волео бих да сарађујем са Стефаном Миленковићем, Влатком Стефановским, Слободаном Тркуљом, Дамиром Имамовићем, Рамбом Амадеусом, браћом Теофиловић, ...

 

Да ли бисте се испробали и у року, класици и неком другом жанру?

Ја се и даље бавим класиком доста интензивно те имам програме Баха, Вердија и неких хрватских аутора озбиљне музике. Не бих се никако озбиљније бавио осталим смеровима, јер моја потреба је нешто потпуно друго. Интима, акустика, без пуно галаме и електронике. Без импровизације и слободе не могу, а то ми ни један жанр осим џеза не може дати.

 

Родитељи су Вам врсни музичари и уметници. Колико је то била Ваша предност у детињству и одабиру свог професионалног пута?

Ја сам апсолутно имао предност као дете познатих родитеља у старту. Усмерили су ме на прави пут и на томе сам им захвалан. Својим упорним радом успео сам да будем препознат на пуно континената где моје презиме нема нарочити значај. На то сам посебно поносан.

 

Каква је била сарадња са оцем? А каква је са мајком?

Са оцем није било једноставно радити, јер је био специфична величина. Са мајком имам доста флексибилнији радни однос. Њихови савети увиек су првенстевено били окренути квалитети саме особе, моралу и односу према колегама.

 

Који су Вам били музички идоли у детињству и као тинејџеру?

Идол је увек Кит Џерет, кога сам чуо са 16 година. Тај човек, односно његова плоча „Koln Concert“ одредила је мој животни и музички пут.

 

Шта Вам се допада на модерној музичкој светској сцени?

Не стижем много да пратим трендове, а искрено немам ни пуно интереса за то. Преко своје ћерке Лу која има 16 година, упознат сам са неким новитетима, али остао сам везан уз Стинга, Принца, Шаде, Џамирокваи, Алишију Киз.

 

Можете ли да утичете на нотни укус своје ћерке и коју музику најрадије слуша?

Лу воли инострану продукцију, тачније реп музику. Воли и „Аrtic Monkeys“ и сличне бендове. Не желим ништа да јој намећем, као што сам усвојио и њену молбу да после завршене ниже музичке школе (одсек клавир) не иде даље у средњу. Талентована је, наравно, и опроба се понекад у певању, али нема потребу за експонирањем. Ако се којим случајем одлучи за музуку у животу, имаће моју апсолутну помоћ око свега.

 

Како оцењујете ТВ певачка такмичења као све популарнији формат за почетак каријере деце и одраслих?

Такве ствари апсолутно не пратим. После оно мало што сам видео, имам о томе мишљење које није баш најпозитивније.

 

(Комплетан текст можете прочитати у штампаној верзији ревије)

 

 

 

 

Share on Facebook
Share on Twitter
Please reload

  • Facebook Basic Black
  • Twitter Basic Black
  • Black YouTube Icon
Поклон ЦД
Награда Музика Класика
Фестивал
Музика Класика Light
This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now