Вокални концерти
Веома лепи, млади и свежи гласови чули су се на јунским концертима у Академији наука, у Галерији Коларчеве задужбине и у Скупштини града..
У Галерији САНУ чула су се двојица сјајних уметника уз клавирску сарадњу Милице Илић, која је специјализирала у Белгији оперску корепетицију, која је уметнички сарадник на Факултету музичке уметности у Београду и која је аутор неколикомузичко-сценских дела. Поред њених композиција, слушали смо и најлепше одломке из Росинијевих, Белинијевих, Вердијевих и Пучинијевих опера и соло песме Милана Пребанде, Александра Гречанинова, Франца Шуберта и Роберта Шумана. Интерпретирали су их студенти завршних година на ФМУ, Младен Продан, тенор из Приједора, који је учио и виолину што му је помогло да готово инструментално води фразу дугим дахом и моћним градацијама и Марко Пантелић, који је сасвим сазрео до музичке сцене, пева умилно и белкантистички, али и сугестивно и веристички, бриозно и мада концертно – веома сценично! Центар за музику Коларчеве задужбине пружио је прилику младим уметницима да покажу своје умеће. Окупила их је пијанисткиња Маја Рајчић која је завршила и менаџмент културе и уметности на Факултету организационих наука у Београду и мастер студије на Универзитету „Bicocca“ у Милану међу којима је Тања Обреновић остварила највише домете камерног музицирања кроз соло песме Чајковског и Рахмањинова. Студиозна и веома музикална Маријана Радосављевић уз (већ уходану) сарадњу са кларинетистом Миланом Ракићем представила је најлепше примере Шубертовог и Брамсовог вокалног умећа.
Снежана Деспотовић са својим хористима
На концерту поводом 70-годишњице постојања Дечјег хора Радио-телевизије Србије у Скупштини града диригенткиња Снежана Деспотовић начинила је прави подвиг ставивши на програм веома захтевне „Божићне песме“ Бенџамина Бритна које су заправо део „Обредних хвалоспева“ компонованих за женски хор и харфу опус 28 и које обухватају десет старих божићних и новогодишњих песама написаних на енглеском и латинском језику по текстовима анонимних средњовековних песама али и поетским острварењима Џемса, Џона и Роберта Ведербарна, Роберта Соутвела и Вилијама Корниша са међуиграма за харфу (деоницу харфе преузела је пијанисткиња Зорка Миливојевић). Ради се заправо о некој врсти коледарских песама које они почињу и завршавају једногласном алелујом при доласку и одласку. Ове стилски јединствене песме засноване на мотивима средњовековног литургијског певања, једноставног, непосредног и спонтаног израза прожете су религиозним осећањем, искреним надахнућем и изванредним композиционо-техничким третманом хорског става у коме нема ни јубилусних ни химничних егзалтација, а управо ту нежну једноставност је најтеже и досегнути. Младим певачима на челу са Снежаном Деспотиовић то је пошло за руком. Њихов програм садржавао је и прекрасне странице Моцарта („Чежња за пролећем“), Петра Озгијана („Свитац“), Стевана Христића („Ластавица“), Константина Бабића („Догодило се чудо“), обраде Златана Вауде из филма „Моје песме моји снови“, Потпури мелодија Дарка Краљића, али ће концерт остати упамћен ипак по Бритновим „Божићним песмама“. Кроз сјајно дозирану причу (ни превише ни премало) подсећајући укратко и ненаметљиво на њихов историјат др Александра Паладин која је и аутор монографије о овом хору подсетила је публику на историјске тренутке од оснивања и првог диригента Љубомира Коцића 1947, преко Срђана Барића, до „златног доба“ под вођством Златана Вауде (од 1953. до 1986) и садашњег диригента Снежану Деспотовић која га води од 1994. године.
