Блискост и пријатељство
Концерт Дечје филхармоније, диригент Љубиша Јовановић, 26. јанар, Центар Сава ОРГАНИЗАТОР: Фондација Деца деци
Година 2017. је важна јер означава деценију од оснивања „Дечје филхармоније“. Ова музичка институција, која функционише под окриљем фондације „Деца деци“, уникатна је на српским просторима. Окупља талентоване и амбициозне ученике нижих и средњих музичких школа (мада су неки у међувремену стигли и до факултета). Од пре пар година, пројекат „Дечје филхармоније“ је регионалан, у њега су се укључили и млади уметници из земаља у окружењу (они долазе из Скопља, Загреба, Љубљане, Сарајева...). Музицирају неуморно, а сазнајемо да сутоком 2016, поред осталих ангажмана, имали шест концерата само у Србији (наступ на стадиону Ташмајдан крајем августа, пред више од десет хиљада слушалаца, свакако је био кулминација). Месец јануар обележен је новим музичким спектакломмладих уметника, истовремено и почетком прославе јубилеја, како је најављено. Програм насловљен „Зимска музичка чаролија“ конципиран је тако да у њему уживају деца, али да буде примерен и укусу њихових родитеља: популарни наслови уметничке музике (Офенбаха, Де Фаље, Штрауса – оца и сина, Сарасатеа, Чајковског) удружени са филмским партитурама (Вилијамса, Цимера, браће Шерман...) и заокружен знаним шлагерима посвећеним Београду (комбинација „Серенаде Београду“ Жарка Петровића и „Београде“ Душка Јакшића) и дечјом химном, „Деца су украс света“ (Ршумовић/Субота). Непосредности обраћања најмлађима битно су допринели водитељ програма, Миња Субота, хор Дечјег културног центра (са диригенткињом Невеном Ивановић) и солисти, из редова „великих“ и „малих“ (Ана Софреновић, Јелена Гавриловић, Катарина Мрвић и Нађа Дорник). Љубиша Јовановић, један од најугледнијих српских музичких уметника и педагога, овде је у улози диригента. Са „Дечјом филхармонијом“ сарађује од оснивања, најбоље их познаје и стога је логично да мали уметници управо са њим остварују најузбудљивије интерпретације, а стилски посве разнородан програм претварају у фино вајану целину. Поверење је, без сумње, темељ њиховог заједничког рада. Јовановић их охрабрује, подстиче на истраживање, на савладавање сложених музичких задатака. Његова посвећеност ансамблу је непосредан одраз свега онога што демонстрира и на плану сопствене (солистичке) каријере: врхунска професионалност, живљење кроз музику. Стога не чуди озбиљност са којом чланови овог оркестра приступају одабраним делима и утисак да пред нама нису деца, већ формирани, зрели музичари! Вероватно је да се неће сви чланови „Дечје филхармоније“ професионално бавити музиком. Опет, то и није основни циљ фондације „Деца деци“. Далеко је битније изградити „људе“, а ова деца доиста делују кроз заједништво, разумевање другог, хуманост;развијају одговоран однос према свом окружењу, исказују емоције на племенитији начин, музиком. Желимо да верујемо да имају моћ да „поправе“ генерацију својих родитеља, али да буду узор за оне који долазе, јерсамо друштво које исказује потребу за културом, уметношћу (тиме и уметничком музиком), има прилику да напредује, да не бивствује изоловано и духовно деградирано. „Дечја филхармонија“ и Љубиша Јовановић сасвим спонтано стварају атмосферу и релације на које би извесно требало подсетитиполитичке вође региона: блискост и пријатељство.
