Концерт професора и сарадника Катедре за гудачке инструменте ФМУ
аплаузом и повицима „браво“ између нумера Фаркашових и Брамсових мађарских игара, Штраусових полки и одломака из Христићеве „Охридске легенде“. Свирали су их чланови Дувачког квинтета РТС, који су на водећим местима у овом симфонијском оркестру чија је и жеља да класичну музику учине доступну свима. Чланови квинтета су флаутисткиња Ана Бигданоивић-Радић, која се усавршавала у Паризу и добила награде за најбољи и дипломски и магистарски рад; магистар обое Ивана Дакић, добитница награде „Бруно Брун“ као најбољи студент дувачког одсека; хорнист Синиша Рокнић је сарадник многих оркестара; магистар кларинета Војислав Дукић је такође добитник награда „Бруно Брун“ и „Бранислава и Јаков Срејовић“ и Зоран Коцић, који је поред фагота учио и хармонику и клавир. На крају фестивала – о скидању расвете побринуо се кардиолог, виолинист и хорист, стонотенисер, музикотерапеут и погонски електроинжењер Предраг Митровић, доктор музикологије Александра Паладин пожурила је да спакује кофер јер је већ сутрадан кренула на Фестивал православне духовне музике у Ниш, а писац ових редова да што пре запише своје утиске.
Гордана Крајачић
Изврстни педагози, концертанти и концертмајстори представили су се на концерту у Београдској филхармонији. Програм су бирали према сопственим уметничким афинитетима а интерпретирали су га интонативно беспрекорно (и говори се да „виолинисти чују и како трава расте“), из разних стилских епоха и из различитих географских региона. Виолинисти: Љубомир Михаиловић, Гордана Матијевић Недељковић, Марко Јосифоски, Татјана Олујић; виолисти: Љубомир Милановић и Немања Марјановић; виолончелисти: Дејан Божић и Срђан Сретеновић и контрабасист Слободан Герић уз клавирске сараднике: Наталију Младеновић, Укија Оваскаинена, Неду Хофман, Ивану Павловић, Катарину Радојичић-Фиревски, Катарину Хаџи-Антић Татић и Дејану Краварушић-Бајић интерпретирали су дела Баха, Брамса, Вијетана, Фореа, Албениза, Шопена, Фриба, Лавињака, Мареа, Чајковског, Славенског, Брандашвилија. Виолончелиста Дејан Божић упечатљиво је одсвирао транскрипцију Ноктурна опус 9 број 2 као да га је Шопен написао за његов инструмент, а Татјана Олујић (уз Укија Оваскаинена) – технички ужасно захтевну „Словенску сонату“ Јосипа Славенског као да је управо њој посветио. Било је посебно интересантно и чути „Галоп-марш“ Лавињака написан за осам руку на једном клавиру. Морам да приметим: мала сала Београдске филхармоније била је полупразна, а мислила сам да ће бити препуна! У време када сам ја студирала били смо – „сви за једног, један за све“ – ишли смо на све концерте и наших колега и професора, бодрили их и дивили им се. Зар данас музицирање наставника са гудачког одсека не интересује ниједног пијанисту, дувача, музиколога, композитора? Зар чланови Београдске филхармоније, Уметничког ансамбла Војске Србије, Симфонијског оркестра РТС – нису заинтересовани да чују како свирају они од којих су до јуче учили? Зар за ученике музичких школа то није била права прилика да виде и одаберу свог бвудућег учитеља? Да не говорим о представницима медија – они су престали да прате чак и концерте у Коларчевој задужбини, дођу на неки добро рекламирани у Сава центру и то је све! А тек представници нашег тзв. културног естаблишмента – они не дођу ни тамо; дистанцирани од свега у својим удобним фотељама одређују коме ће дати новце никад не залутавши ни на какав концерт, или оперску представу!
