Симфонијски оркестар РТС, Бојан Суђић и Александар Маџар
Обележавајући троструки јубилеј, осам деценија од оснивања Великог оркестра РТС (који је у протеклим годинама неколико пута мењао назив), исто толико времена од оснивања Факултета музичке уметности (звао се некад Музичка академија) и осамдесети рођендан Пете симфоније Дмитрија Шостаковича, диригент Бојан Суђић, који је на челу и радијског и академског оркестра приредио је одличан концерт са пијанистом светског реномеа Александром Маџаром у Сава центру. Кратко уводно предавање одмереним речима о овим јубилејима, делима и извођачима дала је доктор музикологије Александра Паладин. Најпре се чуо одломак из „Балканофоније“ Јосипа Славенског – један од првих аудио-записа из фонотзеке Радио Београда, а потом и део „Симфонијског триптихона“ Петра Коњовића, који се чуо и на крају програма а који је једно од првих изведених дела по оснивању радијског оркестра. Мада је Григов једини Клавирски концерт у а-молу опус 16 већ после премијере 1869. препознат као ремекдело, сам композитор није био задовољан сопственом партитуром; прерађивао ју је читавог живота, исписавши чак стотинак варијанти. А слушајући изванредну интерпретацију Александра Маџара добијао се утисак да је дело изречено у једном даху, у налету инспирације. Свирао га је са младалачким полетом, виртуозно, поетски експресивно, небески етерично у лаганом ставу, маестозно, бриљантно и патетично у финалу. У другом делу програма изведена је Шостаковичева Пета симфонија у де-молу опус 47; после премијере 21. новембра 1937. године, када је за диригентским пултом био славни Јевгениј Мравински, овације публике трајале су читавих пола сата. Београд му није приредио овације – а требало је – и ради лепоте дела и ради изузетно квалитетног и доживљеног извођења. Бојан Суђић је до најмањих детаља простудирао партитуру, која нема конкретни програмски садржај, мада је сам композитор у чланку „Мој стваралачки одговор“ објављеном 25. јануара 1938. године у „Вечерњој Москви“ рекао: „Тема моје симфоније јесте учвршћивање личности... дугачка духовна борба, крунисана победом“. Та личност пролази кроз буру конфликта, играчке полете, лирска интермеца, очајничку усамљеност – а Симфонијски оркестар РТС упечатљиво је дочарао монументалну звучну арбхитектонику дела кроз блиставу инструментацију (маестро Суђић је одлично увежбао фаготисте и хорнисте и у лаганом ставу клавирског концерта) а у симфонијском Largu посебно се концентрисао на речитатив обое.
