Евита и Стеван Јовић: Гитара кроз векове
Академија уметности и Асоцијација гитариста Војводине Нови Сад, 2017.
У домаћој музиколошкој литератури веома мало је издања у којима се аутори баве једним од сигурно најзаступљенијих инструмената на нашем простору – гитаром. Неколико публикација Вере Огризовић, Уроша Дојчиновића и др Јована Јовичића представљају кључне изворе у којиме се разматра историја овог инструмента и литература за њега. Међутим, реч је о књигама које су штампане пре више деценија. У међувремену, сазнања из ове области су се проширила, а научна мисао значајно напредовала. Управо из те позиције свежег, новог сагледавања код нас актуелне и увек живе „гитарске теме“ полазе Стеван и Евита Јовић, у својој обимној студији посвећеној инструменту на којем су и сами виртуози, а сада и ентузијастични педагози, школовани и код нас, на Академији уметности у Новом Саду, али и на Универзитету Блумингтон, САД. Студија Гитара кроз векове конципирана је тако да јасним и актуелним језиком савремене музиколошке и музичке терминологије представи не само развој одабраног инструмента од настанка до данас, већ паралелно представи и оне ауторе који су у одговарајућој епохи чинили кључне гитарске ствараоце, закључно са класицима музике 20. века. И не само то! По први пут на нашем простору појављује се студија оваквог типа која је родно сензитивна – ауторски пар Јовић укључује у своја истраживања и до сад мало позната имена женских композитора, односно композиторки, које су оставиле значајног трага у историји музике за гитару, а које су до сада биле маргинализоване. Овакав, родно сензитиван приступ, уз импресивно знање историјских чињеница и стилских особености појединих периода историје музике, као и одлично познавање гитарске литературе, чине књигу Гитара кроз векове незаобилазним штивом сваког младог гитаристе, ученика, студента или поклоника гитаре ма које генерације. Публикацију Гитара кроз векове чини Увод и 6 поглавља. У Уводу се аутори осврћу на неопходност писања оваквог једног штива, истичу сложени процес писања, уз наводе кључних извора који су били консултовани, те захвалнице професорима са којима су савладали уметност свирања гитаре, Марку Ердевичком, Ненаду Кондићу, Милошу Јањићу, Зорану Крајишнику, Џону Ванчу (Wунсцх) и Ернесту Битетију (Битетти). У првом поглављу, износи се кратак историјат настанка гитаре, уз пажљиво одабране фотографије најважнијих и најузорнијих примерака претеча овог инструмента у раној историји и средњем веку. Наредна два поглавља, Ренесанса и Барок, конципирана су тако да се читаоци најпре упознају са општим музичким карактеристикама периода, а потом и са најважнијим ауторима и њиховим композицијама. Куриозитет ова два поглавља јесте подела на уметнике који су свирали и/или писали музику за гитару, и на оне наклоњене вихуели и лаути. У осталим поглављима књиге (Класицизам, Романтизам са импресионизмом и Двадесети век) поред обавезног упознавања са епохом, поменути су само најважнији гитаристи и композитори гитаре, будући да су раније поменути сродници гитаре изашли из употребе. Гитара кроз векове садржи преко 200 биографија композитора за гитару, вихуелу и лауту, од 16 - 21. века. Од најпознатијих композитора за гитару из периода ренесансе - Горлијеа, Морлеа и Ле Роа, вихуелиста Мударе, Милана и Нарваеза, лаутиста Дауленда и Милана, до барокних великана – Корбете и Санца, Вајса и Баха, затим класичарске петорке Агуада, Сора, Ђулијанија, Каркасија и Карулија, до романтичара Костеа, Мерца, Тареге и других, и на крају најзначајнијих композитора и гитариста 20. и 21. века, у књизи су се нашле и биографије мање познатих гитариста и композитора који су променили ток историје гитаре, попут Шпанаца - оца Базилија и Федерика Моретија који су у великој мери утицали на Дионисија Агуада и Фернанда Сора. Ту су и руски аутори, Андреј Осипович Сихра и Николај Петрович Макаров, чији мемоари садрже податке од изузетне важности о композиторима, гитаристима, градитељима и извођачкој пракси 19. века. Јасно је, дакле, да су у ову публикацију уључени аутори из целог света, укључујући, наравно, и наше уважене гитаристе и композиторе, чиме ова књига заиста представља малу енциклопедију глобалног гитарског умећа. Уз богате илустрације, које додатно оплемењују писану реч, издање Гитара кроз векове садржи Регистар имена, попис литературе од укупно 30 публикација релевантних за тему и 94 напомене. Оно што аутори, без сумње из скромности, нису навели у самом Уводу, заинтересовани читаоци Гитаре кроз векове сазнали су на самој промоцији која је у Новом Саду одржана 12. јуна, у сали Мултимедијалног центра Академије уметности. Наиме, чули су готово авантуристичке приче о томе како су се Евита и Стеван Јовић обраћали и сарађивали са најчувенијим светским музејима као што су музеј Метрополитан у Њујорку, музеј Роyал Цоллеге оф Мусиц у Лондону, Музеј инструмената у Барселони, Музеј инструмената Филхармоније у Паризу и Музеј Универзитета у Единбургу, да би осигурали ауторска права и у складу са законом штампали своје издање. Не мање значајни били су њихови контакти са најчувенијим гитаристима данашњице, као што су Душан Богдановић, Штјепан Рак, Никита Кошкин, Карло Доменикони, Серђо Асад и недавно преминули Ролан Дијенс. Све то – истакли су аутори на промоцији – део је чаролије трогодишњег писања једне књиге коју су посветили својој управо рођеној ћеркици, Лени. У будућности, како је напоменуто, Стеван и Евита Јовић планирају да истражују неговање гитаре у Србији.
