Фагот и ја – љубав на први поглед!
Млада фаготисткиња Милена Величко-вић скренула је на себе пажњу током протекле сезоне, која је за њу била веома успешна. Концерт са Нишким симфонијским оркестром, који је одржала јануара ове године, издваја као дивно искуство. У родном граду, пред својом публиком доживела је велики успех.
Којим концертним делом сте се представили публици? У Нишу сам извела Хумелов „Велики концерт за фагот“ други пут у нашој земљи. Први пут га је извео Ненад Јанковић, соло фаготиста Београдска филхармоније. Била је велика одговорност и част извести ово дело први пут у земљи и то после фаготисте какав је Ненад Jанковић.
Зашто се овај концерт ретко изводи? Овај концерт је веома комплексан. То је један од најтежих концерата за фагот. Сложен је и ретко се изводи. Ја сам уживала спремајући овај концерт са својим професором мирком Исаеским са Факултета музичке уметности. То је уједно био и мој мастер рад. Заиста сам била веома срећна када сам достигла фазу да могу да га изведем. То је била круна мог рада и веома сам срећна због тога.
Неуобичајено је видети фагот као солистички инструмент. Како сте се определили да га свирате? Фагот сам почела да свирам са дванаест година, на иницијативу моје наставнице музичког из основне школе. Отишла сам на пријемни у музичку школу и желела сам да свирам нешто неуобичајено, нешто несвакидашње и аутентично. То је био фагот. Могу да кажем љубав на први поглед. Заиста сам срећна над тим срећним околностима у мом животу. Најдивнија ствар која ми се догодила у животу десила се случајно. Фагот свирам већ пуних дванаест година. То сада није само моје занимање већ и мој начин живота.
Нема много жена фаготисткиња овде код нас. Каква је ситуација у свету? У свету је ситуација мало боља. У Србији је заиста луксуз свирати фагот. Генерално, мало је фаготиста, а нарочито жена. Овде постоји и доста предрасуда и неразумевања, али се ја на то не обазирем. Ја волим да свирам мој инструмент и трудим се да се да сваким даном будем све боља. Бити бољи од самог себе је циљ којем би сви требали да тежимо.
Завршили сте основне и мастер студије, а већ имате и то задовољство да радите? Да, то је још једна срећна околност. Пре него што сам завршила мастер студије на ФМУ положила сам аудицију за сталног члана Црногорског симфонијског оркестра. То је дивно искуство за једног младог уметника. Лепа прилика која ми се пружила.
Сваки млади уметник размишља о усавршавању. У којој мери сте током студија размишљали да се бавите оркестарским свирањем, у којој мери себе видите на концертним подијумима као солисту? Колико је фагот као инструмент и позициониран на концертном подијуму, када говоримо о њему као солистичком инструменту? Фагот је, пре свега, оркестарски инструмент. То је база и правац у коме један фаготиста треба да размишља. Генерално, веома је мало дувача солиста, а међу њима можда чак и најмање фаготиста. Наравно, увек се указују и прилике за солистичке наступе. Морам признати да сам имала много прилика и много сам искуства стекла у омладинским оркестрима широм Европе. Фаготиста је веома мало, и ако се потрудите заиста имате пуно прилика за стицање искуства за разлику од других дувачких инструмената. Дакле, потребно је да волите да свирате, да непрестано вежбате и да верујете у то што радите.
Рекли сте да је фагот љубав на први поглед. Како се то десило? Да ли сте на пријемном испиту за нижу музичку школу имали прилике да чујете звук овог инструмента или вам се визуелно допао? Визуелно ми је унео неку врсту страха. Био је скоро већи од мене! Али сам имала прилике да га чујем. Свирали су ученици који су већ били у школи.
Како су реаговали професори када сте им рекли да хоћете да упишете фагот? Били су збуњени! Ја сам, заправо, била у недоумици да ли да упишем фагот или обоу. Онда су ми они предложили да упишем обоу, али сам им ја рекла да ипак хоћу фагот. То је било изненађење и за њих, али и за моје родитеље. Али ја сам непредвиљива, нетипична и трудим се да будем храбра. Лично мислим да се успеси не постижу у некој зони сигурности. Сматрам да човек мора да донесе тешке одлуке, да направи неки искорак из комфорне зоне живота да би му се све на неки начин касније вратило.
Колико сте дуго спремали Хумелов концерт? Активно сигурно годину и по дана, уз доста другог програма који сам вежбала. Хумелов концерт је веома комплексан и стилски, и музички, и технички. Једноставно морате да му се посветите и мора да прође време да би све звучало онако како треба.
(Комплетан текст у штампаној верзији ревије)
